„Niko nije imun na izumiranje“: Propast drevnih imperija uči nas da ne smemo da ignorišemo klimatske promene

Propast drevnih imperija kroz istoriju jasan je pokazatelj da ne smemo da ignorišemo jedan od najrazornijih problema s kojima se suočavamo – klimatske promene. To je poruka arheologa Džeja Silverstejna, koji se bavi proučavanjem konflikta, imperijalizma, uspona i pada kompleksnih društava.

„Moj oče, čuvaj se“

- Amurapi, poslednji kralj Ugarita u današnjoj Siriji, 1177. godine pre nove ere napisao je klinastim pismom na ispečenoj glini poruku hetskom imperatoru Šupilulijumi II: „Moj oče, čuvaj se, neprijateljski brodovi su stigli, moji gradovi su spaljeni, čine loše stvari mojoj zemlji“. Ubrzo, i Hetsko carstvo i Ugarit su nestali – napisao je za The Conversation Silverstejn, predavač Odeljenja za hemiju i forenziku Univerziteta Notingem Trent.

Preporučujemo

Više od 2.000 godina kasnije, 822. godine nove ere, dodao je, umetnik je radio na Oltaru L, spomeniku nasledstva kada je Jask Pasadž Čen Jopat prepustio vlast nad majanskim kraljevstvom Kopan u današnjem Hondurasu Ukit Tuku.

„Ostao je samo miris smrti“

- U nekom trenutku ispustio je dleto i ostavio je svoje političko umetničko delo nedovršenim. U narednih 8 godina, institucije vlasti u Kopanu su nestale. I do 10. veka poslednjih nekoliko stanovnika napustilo je grad duhova, a njegove palate i hramove progutala je šuma – napisao je Silverstejn i dodao:

- Ako ubrzamo do 1521, Kvatemok, poslednji astečki car, poslao je očajne glasnike do carstva Taraska na zapadu, arhineprijatelja Asteka. Tražili su pojačanja za bitku protiv španskog konkvistadora Ernana Kortesa, koji je opsedao astečku prestonicu Tenočtitlan. Prvi glasnici su žrtvovani i poslati na drugi svet. Druga diplomatska misija donela je poklone novom caru Taraskana Tangaksuanu II, poput mačeva i samostrela konkvistadora. Oružje je zainteresovalo cara, pa je poslao delegaciju u Tenočtitlan da vidi da li nepouzdani Asteci govore istinu. Ali Tarasci nisu nikad stigli. Sreli su izbeglice koje su im rekle da se vrate nazad jer u astečkom gradu nije ostalo više ništa osim mirisa smrti. I Kvatemok i Tangaksuan II i njihova carstva ubio je Kortes.

„Vreme nam ističe“

Kao stanovnici Bliskog istoka u bronzanom dobu, velika carstva Srednje Amerike i hiljade ljudi koji su sada duboko pod zemljom, dodao je Silverstajn, „i mi danas ne reagujemo na znake upozorenja koji mogu da odrede da li će čovečanstvo preživeti“.

- Kako je Unija zabrinutih naučnika, neprofitna organizacija sa sedištem u SAD, objavila: „Klimatske promene su jedan od najrazornijih problema s kojima se čovečanstvo suočilo – i vreme nam ističe“. U stvari, najmanje od sedamdesetih godina, kada je moj otac radio sa Džija-Jin Vangom na Državnom univerzitetu San Hozea na instrumentima za praćenje životne sredine, trebalo je da vidimo upozorenje da je vreme da promenimo svoje ponašanje. Osamdesetih i devedesetih podaci iz leda Grenlanda i Antarktika oslikali su jasnu sliku klimatskih promena. Međutim, istovremeno, većina političara odbija da poveruje u to. Osim toga, mnogi su često na platnom spisku korporacija koje su zabrinute da bi korektivna akcija naškodila njihovim profitima, pa nastavljaju da blokiraju neophodne akcije za spas naše planete – napisao je Džej Silverstejn.

„Dobijali su jasna upozorenja“

- Niko u civilizacijama koje sam proučavao u svojoj arheološkoj karijeri nije očekivao da postane samo zaboravljena istorijska beleška. Njihova društva su napredovala i uživali su u životu. I odjednom više nisu. Nešto se desilo što je uništilo njihovu kulturu, uništilo zidine njihovih gradova, prekrilo njihove hramove. Sada su njihovi ostaci samo oskudni pokazatelji nekada moćnih država – napisao je Silverstejn.

Vlasti svih tih carstava imali su jasna upozorenja da su pred njima velike klimatske, vojne, ekonomske ili političke pretnje, da njihov put nije održiv, ali su to ignorisali.

„Niko nije imun na izumiranje“

- Međutim, niko od njih nije reagovao na vreme. Arheologija nas uči da niko nije imun na izumiranje. Evoluirali smo da pretpostavimo promene i pretnje u okruženju i odgovorimo na njih, a evolucija nauke najbolje pokazuje ovu sposobnost preživljavanje. Ipak, naši politički, ideološki i ekonomski sistemi adaptiraju se na druge sile i fokusirani su na uspeh i profit individua – napisao je Silverstejn i dodao:

- Nećemo pobeći od posledica globalnog zagrevanja. Milioni ljudi će umreti, velike oblasti Zemlje postaće nenaseljive. Ali možda još možemo da spasemo planetu i milijarde života. Ako ste dovoljno srećni da ste građanin moćne i slobodne države u kojoj možete da birate lidere, birajte pametno. Kao što su drevne elite poput Amarapija, Šupilulijume II, Ukin Tuka, Kvatemoka i Tangaksuana II naučile, čak i oni koji misle da ih štite bogatstvo i bogovi teško da mogu da pobegnu od posledica svojih propusta u (ne)delovanju ili indiferentnosti prema patnji ostatka čovečanstva – poručio je Silverstejn.

(Telegraf Nauka/The Conversation)