„Vreme je izgubilo značaj, vidim divne stvari“: Najvažnija faraonska grobnica otkrivena na današnji dan

Vreme čitanja: oko 3 min.

Prvi pogled Hauarda Kartera na Tutankamonovu grobnicu... Foto-kolaž: Topography / Rainbird / Profimedia, François Guénet / akg-images / Profimedia

Jedna od najvažnijih faraonskih nekropola – Tutankamonova grobnica – otkrivena je u Dolini kraljeva u Egiptu na današnji dan 26. novembar 1922, pre tačno 102 godine. Iako je sam Tutankamon, nazivan i dečak-kralj, bio nevažan faraon, njegova grobnica smatra se ekstremno važnom je jer u nju nije ušao niko više od 3.000 godina i skoro potpuno je očuvana.

U ovu grobnicu prvi su ušli britanski arheolog Hauard Karter i njegov patron lord Džordž Karnarvon. Karter je stigao u Egipat 1891, u vreme kada se mislilo da je većina drevnih grobnica već otkrivena i da su ih pljačkaši grobnica mnogo puta pljačkali tokom milenijuma.

Ipak, bio je on sjajan istraživač i 4. novembra 1922. uspeo je da pronađe ulaz u Tutankamonovu grobnicu. Do 23. novembra probili su vrata od cigle i otkrili prolaz, a tri dana kasnije bili su pred vratima same grobnice.

Kako je otkrivena grobnica

- Sledeći dan (26. novembar) bio je dan nad danima, najdivniji koji sam ikad doživeo, i sigurno dan kakav nikad više ne može da se ponovi. Tokom jutra je bilo nastavljeno čišćenje zbog osetljivih predmeta. Onda, posle podne, 10 metara ispod spoljnog ulaza naišli smo na zapečaćena vrata, koja su bila skoro potpuna replika prvih. Pečat je bio manje vidljiv, ali i dalje prepoznatljiv kao onaj Tutankamona i kraljevske nekropole. U ovom trenutku bili smo čvrsto uvereni da ćemo otvoriti skladište, a ne grobnicu. Sporo, očajnički sporo činilo nam se, uklonjeni su ostaci donjeg dela vrata sve dok cela vrata nisu bila čista pre nama. Odlučujući momenat je stigao – napisao je Karter u knjizi „Tutankamonova grobnica, Prvi deo: Istra, otkriće i pretkomora“, čiji je koautor Artur Mejs, i dodao:

Hauard Karter kraj tela faraona Tutankamona... Foto: Courtesy Everett Collection / Everett / Profimedia

- Drhtavim rukama napravio sam mali razmak u gornjem levom uglu. Tama i praznina, koliko god je metalna šipka mogla da prođe pokazivali su da je prostor prazan, a ne ispunjen kao prolaz koji smo upravo raščistili. Zbog straha od gasova uradili smo test svećom, a onda raširili rupu, pa sam ugurao sveću u nju i provirio. Lord Karnarvon, ledi Evelin i Kalender stajali su nervozno iza mene da čuju presudu. Isprva nisam video ništa, ali su se moje oči prilagodile i detalji sobe pojavili su se polako u izmaglici, sa čudnim životinjama, statuama i zlatom na sve strane. Na trenutak, mada se drugima činilo da je u pitanju čitava večnost, gledao sam sa oduševljenjem. Kada me je lord Karnavon, koji nije mogao da istrpi još malo neizvesnosti, zapitao: „Da li vidiš nešto?“, mogao sam samo da odgovorim: „Da, divne stvari“. Ubacili smo električnu baklju.

Kako je naveo, većina istraživača oseća se oduševljeno kada pronađe nešto slično.

- U trenutku, vreme je izgubilo svaki značaj. Tri, možda četiri hiljade godina prošlo je otkako je ljudska noga koračala ovim hodnicima, ali tragovi života postojali su svuda oko mene – polupuna činija za vrata, zacrnjena lampa, tragovi prstiju na ofarbanoj površini… Činilo se kao da je sve to korišćeno juče. Sam vazduh koji udišete, nepromenjen je vekovima, delite ga sa onima koji su položili mumiju u grob – napisao je Karter.

Tutankamonova pogrebna maska... Foto: Khaled DESOUKI / AFP / Profimedia

Ko je bio Tutankamon

Tutankamon je bio faraon 18. dinastije, najverovatnije je vladao Egiptom između 1334. i 1325. pre nove ere. Tokom tih devet godina došlo je do ukidanja Atonove reforme i pokušaja faraona Ehnatona da zameni mnogobožačku religiju monoteizmom – verovanjem u Atona.

- Smenkarea je nasledio Tutankaton (verovatno treći brat) koji je sebe proztvao Tutankamonom i vladao oko devet godina. On je bio oženjen jednom od Ehnatonović kćeri. Ahetaten je izgleda tokom njegove vladavine napušten kao rezidencijalno središte dvora. Posle Tutankamonove smrti nije ostao nijedan muški potomak kraljevske porodice, pa je Aj, vremešni visoki zvaničnik, možda u srodstvu sa Ehnatonovom porodicom, preuzeo presto – napisala je Ameli Kurt u knjizi Stari istok.

(Telegraf Nauka)