Rešavanje toplotne misterije Urana unapređuje istraživanje svemira i nauku o Zemlji

Studija sa Hjustonskog univerziteta pokazuje da se nivoi energije Urana menjaju sa njegovim dugim sezonama, koje traju oko 20 godina. Uzroci su verovatno orbita planete van centra i nagnuta osa rotacije.

Nova studija otkriva da Uran emituje više toplote nego što prima od Sunca, što ukazuje da zadržava internu toplotu od svog nastanka.

Preporučujemo

Ovo otkriće razrešava dugotrajnu naučnu raspravu i moglo bi značajno pomoći planiranim misijama NASA do Urana.

Istraživački pristup može poboljšati razumevanje drugih džinovskih planeta i šire evolucije našeg solarnog sistema, uključujući budućnost Zemlje.

Nova studija pod vođstvom istraživača sa Hjustonskog univerziteta sugeriše da Uran ima sopstvenu internu toplotu – informišući buduće misije NASA i povećavajući razumevanje planetarnih sisitema, uključujući procese koji utiču na Zemljinu klimatsku i atmosfersku evoluciju.

Taj nalaz rešava dugotrajnu naučnu misteriju o džinovskoj planeti, pošto opservaciona analiza podataka „Vojadžera 2“ 1986. godine nije ukazivala na prisustvo značajne interne toplote – nasuprot shvatanju naučnika o načinu formiranja i evolucije džinovskih planeta.

Međutim, koristeći decenije opservacija i kompjuterske modele, istraživači su otkrili da Uran oslobađa više energije nego što dobija od Sunčeve svetlosti.

„To znači da još polako gubi preostalu toplotu iz svoje rane istorije, što je ključni deo slagalice koji nam pomaže da razumemo njegov nastanak i kako se menjao tokom vremena“, kažu naučnici.

Interna toplota Urana, pak, slabija je nego u slučaju drugih džinovskih planeta solarnog sistema, sa emisijom oko 12,5% više energije nego što apsorbuje od Sunčeve svetlosti.

Nije sasvim jasno šta se desilo, ali istraživači kažu da Uran možda ima drugačiju unutrašnju strukturu ili evolucionu istoriju nego druge džinovske planete.

Još jedan značajan nalaz studije jeste da se nivoi energije Urana menjaju sa njegovim dugim sezonama, koje traju oko 20 godina. Te sezonske promene su verovatne posledice orbite van centra i nagnute rotacije.

Studija bi mogla unaprediti planiranje misije NASA sa ciljem orbitiranja oko i sondiranja Urana, inicijative koju su Nacionalne akademije nauka, inženjerstva i medicine klasifikovale kao najviši prioritet za dekadu 2023-2032.

Iz naučne perspektive, ova studija nam pomaže da bolje razumemo Uran i druge džinovske planete, kažu naučnici. Što se budućeg istraživanja svemira tiče, poboljšava situaciju za misiju do Urana.

Osim toga, istraživačka metodologija pruža proverljive teorije i modele koji se takođe mogu primeniti u proučavanju energije zračenja drugih planeta unutar i van solarnog sistema. Može čak uticati na tehnološku inovaciju i razumevanje klimata na Zemlji.

Otkrivajući kako Uran skladišti i gubi toplotu, možemo dobiti značajne uvide u fundamentalne procese koji oblikuju atmosfere planeta, vremenske i klimatske sisteme. Ovi nalazi doprinose proširenju našeg viđenja Zemljinog atmosferskog sistema i izazova klimatskih promena.

(Telegraf Nauka/University of Houston)