Inke koristile misteriozni kipu za beleženje podataka: Napravljen korak ka rešenju enigme struna i čvorića
Naučnica uporedila najveći i najkompleksniji kipu i iznenadila se
Mnogi narodi sa Anda, među kojima i Inke, više od milenijuma koristili su kipu da beleže informacije i komuniciraju. Ovaj misteriozni sistem beleženja pomoću končića, struna i gajtana sa čvorićima vekovima zbunjuje istraživače, ali jedna naučnica konačno veruje da je korak bliže razumevanju ovog sistema čuvanja podataka i rešenju enigme.
- U najnovijoj studiji objavljenoj u Journal of the Institute of Andean Studies napravila sam numeričku vezu između dva najvažnija kipua u istoriji – najvećeg sačuvanog i najkompleksnijeg – napisala je za The Conversation Karen Tompson, specijalista za podatke Univerziteta u Melburnu.
Preporučujemo
„Carstvo je propalo za dve nedelje“: Da li je poslednji vladar kriv za najbrži kolaps imperije u istoriji?
Dronovi i kompjuteri zamenili lopatice i četke: Srpski arheolog najmodernijim tehnikama čuva kulturno nasleđe
Iako su kipui korišćeni i ranije, dodaje, veoma su bili važni u vreme carstva Inka, koje je trajalo od oko 1438. do 1532. Kako Inke nisu ostavile druge zapise, veruje se da su kipui bili glavno sredstvo komunikacije i čuvanja beleški.
Prvi španski hroničari pisali su o numeričkim primenama kipua, kojima je vođeno računa o zalihama u skladištima, porezu, popisu...
- Analizirala sam podatke dva kipua otkrivena u severnom Čileu, o kojima su pisali etnomatematičarka Marša Ašer i antropolog Robert Ašer sedamdesetih. Jedan je najveći do sada otkriveni kipu, dug je više od 5 metara i 1.800 gajtana. Drugi kipu ima 600 gajtana koji su vrlo neobično aranžirani. Primeila sam da oba imaju crveno-bele razdelnike. Veći 10 grupa sa sedam gajtana, a manji 7 grupa sa 10 gajtana i dodatnim kanapima – navela je Tompsonova.
Posle proučavanja, ona je je zaključila da je manji i kompleksniji sažeta informacija u većem. Drugim rečima, oba kipua imala su iste informacije, ali su ih drugačije predstavila.
- Ovo je najkompleksnija numerička veza između dva kipua koja je do sada napravljena. Iako oba kipua nešto broje, ne znamo šta. Niti zašto je bilo potrebno da se iste informacije zabeleže na dva različita načina. Danas postoji samo 1.600 kipua, uglavnom u kolekcijama u Evropi i Americi. Nadamo se da ćemo shvatiti više o kipuima i da ćemo tako bolje razumeti drevne narode sa Anda – napisala je Tompsonova.
(Telegraf Nauka/The Conversation)