Otkriveno čemu je služio drevni spomenik na Andima: Da li su misteriozne rupe služile za računovodstvo?

Analiza sedimenata i fotografije dronom čuvenog južnoameričkog spomenika Monte Sijerpe (poznatog i kao Traka rupa) pokazuju da je moguće da je ova misteriozna pejzažna karakteristika u stvari bila deo autohtonog sistema računovodstva i razmene, piše Phys.org.

Protežući se čitavih 1,5 kilometara kroz dolinu Pisko u južnim peruanskim Andima, Monte Sijerpe (što znači zmijsko brdo) veliki je niz od približno 5.200 precizno poravnatih rupa, širokih između jednog i dva metra i dubokih od do jednog metra, organizovanih u sekcije ili blokove.

Preporučujemo

Prvi put je privukao pažnju modernog doba 1933. godine, kada su snimci rupa iz vazduha objavljeni u časopisu National Geographic, ali svrha spomenika je i dalje bila nejasna.

- Hipoteze o svrsi Monte Sijerpe kreću se od odbrane, skladištenja i računovodstva do sakupljanja vode, hvatanja magle i baštovanstva. Funkcija lokaliteta ostaje nejasna – rekao je dr Džejkob Bongers, vodeći autor studije i stručnjak sa Univerziteta u Sidneju.

Da bi rasvetlio ovu dvosmislenu karakteristiku drevnog pejzaža Perua, međunarodni tim je kombinovao mikrobotaničku analizu uzoraka sedimenata iz rupa sa snimcima iz vazduha visoke rezolucije, predstavljajući nove uvide u organizaciju i upotrebu Monte Sijerpe na mikro i makro nivoima. Njihovi rezultati objavljeni su u žurnalu Antiquity.

Prema autorima, njihovo najvažnije otkriće je mikrobotanički dokaz, koji je otkrio biljne ostatke u rupama, uključujući useve poput kukuruza i divlje biljke koje se tradicionalno koriste za izradu korpi.

- Ovi podaci podržavaju hipotezu da su pre kolonijalnih vremena lokalne grupe povremeno oblagale rupe biljnim materijalima i deponovale robu unutar njih, koristeći tkane korpe i snopove za transport – objasnio je dr Bongers.

Možda najintrigantnije je, međutim, snimanje iz vazduha, koje ukazuje na numeričke obrasce u rasporedu rupa. U kombinaciji sa segmentiranom organizacijom spomenika, Monte Sijerpe nalikuje kipuima, uređajima Inka za brojanje napravljenim od vezanih kanapa.

Ovo bi moglo ukazivati na to da je Monte Sijerpe predstavljao monumentalni sistem računovodstva tokom perioda Inka, kojim je upravljala država Inka za prikupljanje danka.

Važno je napomenuti da je Monte Sijerpe strateški lociran između dva administrativna mesta Inka i blizu raskrsnice mreže puteva. Pozicioniran je u prelaznoj ekološkoj zoni (čaupijunga) između visoravni i niže obalne ravnice, prostora gde bi se grupe iz oba regiona sastajale i razmenjivale dobra.

Kombinovano sa mikrobotaničkim i vazdušnim nalazima, ovo sugeriše da je Monte Sijerpe prvobitno izgrađen i korišćen od strane kraljevstva Činča za regulisanu razmenu i trgovinu, kasnije se razvijajući u mesto računovodstva pod vlašću Inka.

- Ova studija doprinosi važnom istraživanju o tome kako su nekadašnje zajednice Anda modifikovale pejzaže kako bi zbližile ljude i promovisale interakciju. Naši nalazi proširuju naše razumevanje tržišta razmene i porekla i raznolikosti autohtonih računovodstvenih praksi unutar i izvan drevnih Anda – rekao je dr Bongers.

(Telegraf Nauka/Phys.org)