Šokantno otkriće arheologa: Ptičji izmet doveo do uspona drevnog kraljevstva! „ĐUBRIVO JE BILO MOĆ“

Gvano, izmet morskih ptica bogat hranjivim materijama, nije bio sam ključ povećanja prinosa kukuruza i intenziviranje poljoprivrede u praistorijskom Peruu, već je bio i pokretačka sila uspona drevnog kraljevstva Činča. Naučnici su do ovog šokantnog otkrića došli prateći nove arheološke dokaze, saopštio je Univerzitet u Sidneju.

Glavni autor studije dr Džejkob Bongers, digitalni arheolog sa Univerziteta u Sidneju i gostujući istraživač na Istraživačkom institutu australijskog muzeja, izjavio je da ovi nalazi ističu neočekivano moćnu ulogu koju je ptičji izmet imao u oblikovanju drevnih društava na Andima.

Preporučujemo

Izmet morskih ptica moćni resurs

- Gvano morskih ptica može delovati beznačajno, ali naša studija sugeriše da je ovaj moćni resurs mogao značajno da doprinese sociopolitičkim i ekonomskim promenama u peruanskim Andima - rekao je dr Bongers i dodao:

- Gvano je dramatično povećao proizvodnju kukuruza, a ovaj poljoprivredni višak je presudno pomogao u podsticanju ekonomije kraljevstva Činča, pokrećući njihovu trgovinu, bogatstvo, rast stanovništva i regionalni uticaj, i oblikovao je njihov strateški savez sa carstvom Inka. U drevnim andskim kulturama, đubrivo je bilo moć!

Studija objavljena u žurnalu PLOS One analizirala je biohemijske tragove u 35 uzoraka kukuruza pronađenih u grobnicama u dolini Činča, domu moćne obalske države sa procenjenih 100.000 stanovnika.

Hemijske analize otkrile su izuzetno visoke nivoe azota u kukuruzu, daleko iznad prirodnih uslova zemljišta tipičnih za to područje. Ovo snažno ukazuje na to da su usevi đubreni gvanom morskih ptica, koji je obogaćen azotom zbog specifične morske ishrane ptica.

Izvlačenje gvanoa u Peruu... Foto: Ernesto BENAVIDES / AFP / Profimedia

- Gvano je najverovatnije sakupljan sa obližnjih ostrva, poznatih po svojim obilnim i visokokvalitetnim naslagama gvana. Zapisi iz kolonijalnog doba koje smo proučavali izveštavaju da su zajednice širom obalskog Perua i severnog Čilea plovile do nekoliko obližnjih ostrva na splavovima kako bi sakupljale ptičji izmet za đubrenje – objasnio je dr Bongers.

Istraživači su takođe ispitali regionalne arheološke prikaze koji prikazuju morske ptice, ribe i proklijali kukuruz zajedno na tekstilu, keramici, grnčariji, zidnim rezbarijama i slikama, pružajući dodatni dokaz da su morske ptice i kukuruz imali veliki kulturni značaj u ovim drevnim društvima.

- Zajedno, hemijski i materijalni dokazi koje smo proučavali potvrđuju ranija naučna saznanja koja pokazuju da je gvano sakupljan i korišćen kao đubrivo. Ali to takođe ukazuje na dublji kulturni značaj, sugerišući da su ljudi prepoznali izuzetnu moć ovog đubriva i aktivno slavili, štitili, pa čak i ritualizovali vitalnu vezu između morskih ptica i poljoprivrede.

Multidisciplinarni pristup

Dr Emili Milton, postdoktorantkinja na Institutu Smitsonijan u Vašingtonu, rekla je da je multidisciplinarni pristup bio presudan.

- Istorijski zapisi koji dokumentuju kako je ptičji gvano nanošen na polja kukuruza pomogli su nam da interpretiramo hemijske podatke i razumemo regionalni značaj ove prakse. Naš rad proširuje poznati geografski opseg đubrenja gvanom, nadovezujući se na nedavna otkrića u severnom Čileu, i sugeriše da je sistematsko upravljanje zemljištem u Peruu počelo pre najmanje 800 godina – objasnila je ona.

Zemljoradnja na obali Perua predstavlja izazov, jer je to jedno od najsušnijih područja na Zemlji, gde čak i navodnjavana zemljišta brzo gube hranljive materije. Gvano dopreman sa priobalnih ostrva obezbedio je moćno, obnovljivo đubrivo koje je omogućilo poljoprivrednicima u dolini Činča da u izobilju uzgajaju kukuruz, jednu od najvažnijih poljoprivrednih kultura u Amerikama.

Ovaj poljoprivredni višak izdržavao je specijalizovane trgovce, zemljoradnike i ribare, i pomogao narodu Činča da postane značajna trgovačka sila na obali.

- Znamo da je kraljevina Činča bila izuzetno bogata i jedna od najmoćnijih obalskih država svog vremena. Ali šta je bilo temelj tog prosperiteta? Prethodna istraživanja su često ukazivala na spondilus školjke (bodljikave ostrige) kao ključni pokretač trgovačkog bogatstva - rekao je dr Bongers i dodao:

- Naši dokazi sugerišu da je gvano bio od centralnog značaja za uspeh kraljevstva Činča, pri čemu je njihovo pomorsko znanje i pristup ostrvima Činča verovatno redefinisalo njihov strateški značaj u regionu.

Najveće carstvo

Inke, čije je sedište bilo u planinskim predelima Anda, stvorile su najveće carstvo u Amerikama pre dolaska Evropljana i bile su čuvene po svojoj opsednutosti kukuruzom, koristeći ga za pravljenje ceremonijalnog fermentisanog piva, poznatog kao „čiča“ (chicha). Međutim, oni nisu mogli da uzgajaju mnogo kukuruza u svom planinskom okruženju, niti su umeli da plove.

- Gvano je bio veoma traženi resurs kojem su Inke želele da imaju pristup, i igrao je važnu ulogu u diplomatskim dogovorima između Inka i Činča. To je proširilo poljoprivrednu produktivnost i trgovački uticaj Činča, što je dovelo do razmene resursa i moći - rekao je dr Bongers.

Koautorka dr Džo Osborn sa Univerziteta Teksasa A&M izjavila je da ovo istraživanje poziva da se ponovo razmotri šta je bilo bogatstvo u drevnim Andima.

- Prava moć naroda Činča nije bila samo u pristupu resursu; bila je u njihovom ovladavanju složenim ekološkim sistemom. Posedovali su tradicionalno znanje da vide vezu između morskog i kopnenog života, i to znanje su pretvorili u poljoprivredni višak koji je izgradio njihovo kraljevstvo. Njihova umetnost slavi ovu vezu, pokazujući nam da je njihova moć bila ukorenjena u ekološkoj mudrosti, a ne samo u zlatu ili srebru - rekla je ona.

Ovi nalazi se nadovezuju na nedavno istraživanje dr Bongersa o lokalitetu Monte Sijerpe (poznatom i kao Traka rupa) južno od doline Činča, za koji on sugeriše da je bio drevna pijaca koju je izgradilo kraljevstvo Činča.

(Telegraf Nauka/The University of Sydney)