DNK razotkrio mračne tajne elite: Nećaka i sin žrtvovani na grobu najmoćnijih članova Močika kulture

Analiza drevnog DNK otkrila je neverovatne i za današnje društvo zastrašujuće tajne elite Močika ili Moče kulture – u grobovima osoba sa visokim društvenim i političkim položajima otkrivena su žrtvovana deca i to njihovi bliski rođaci, nećaka ili unuka i sin.

To je pokazalo istraživanje koje su vodili naučnici sa Harvarda na elitnom groblju Močika kulture, na nalazištu Huaka Kao Vijeho.

Preporučujemo

Oni su proučavali četiri generacije porodice koja je živela oko 500. godine, a genetski podaci povezuju čuvenu Senjoru de Kao sa bratom, dedom i dvoje žrtvovane dece, navodi Phys.org.

Značaj rodbinskih veza na status i uticaj

Kako se navodi, Moče ili Močika kultura cvetala je između 4. i 10. veka duž severne obale Perua. Gradili su monumentalne hramove i kompleksne irigacione mreže, a arheolozi su još ranije imali hipotezu da su rodbinske veze uticale na status i politički uticaj. Genetski dokazi bili su potrebni da se potvrdi da li je zaista bilo tako i da li su bliski rođaci sahranjivani zajedno, kao i da li su žrtve mračnih obreda imale biološke veze sa osobama koje su tu sahranjene.

Da bi to uradili naučnici su ispitali grobnicu nalik piramidi u dolini Čikama sa 6 individua sahranjenih u 4 grobnice. Oni su izvukli i sekvencirali drevni DNK iz zuba i kostiju svih 6 osoba. Datiranje radioaktivnim ugljenikom pokazalo je da je njih 5 živelo oko 500. godine, dok je deda živeo nekoliko decenija ranije i najverovatnije su njegovi ostaci tu naknadno prebačeni.

Šta su jeli najmoćniji iz Močika kulture

Urađene su i analize stabilnih izotopa ugljenika, azota, kiseonika, olova i stroncijuma kako bi se utvrdilo kako su se i gde hranili i koje je njihovo geografsko poreklo.

Analiza izotopa ugljenika pokazala je da su i najelitniji članovi grupe imali ishranu zasnovanu na C4 biljkama poput kukuruza, koji je činio čak 70 odsto unosa biljaka. Izotopi azota sugerišu da je najveći deo proteina koji su unosili bio iz morskih plodova, od 45 do 70 odsto.

Foto: Shutterstock/Maurizio De Mattei

Izotopi storcijuma pokazuju da je većina članova elitne grupe imala vrednosti konzistentne sa dolinom Čikama. Žrtvovana deca su imala drugačije nivoe izotopa stroncijuma, što pokazuje da su živeli u drugom geografskom regionu.

Neočekivane rodbinske veze i geografija

Izotopi olova potvrdili su to, s tim što je jedno od žrtvovane dece, devojčica označena B3s, imala drastično drugačije rezultate, pa to ukazuje da nije odrasla u blizini. Da nije genetskih dokaza, mislilo bi se da nema nikakve rodbinske veze sa ostalima. Međutim, genetski dokazi pokazali su da joj je Senjora de Kao bila rođena tetka ili baba (mada je ovo drugo manje verovatno jer je Senjora u trenutku smrti imala najviše 30 godina).

- Otkriće Senjore de Kao demonstriralo je da su žene imale visoke položaje u Močika kulturi oko hiljadu godina pre nego što su Španci izvestili o političkom značaju žena. Senjora je sahranjena sa značajno više i značajno bogatijim pogrebnim darovima od bilo kog pripadnika elite u Huaka Kao. Najvažnije je postojanje žrtve deteta, što je u tadašnjem društvu bila čast koju je imao samo još njen brat, koji je drugi najbogatiji grob. Izuzetno je da su ostali odrasli muškarci – B2 i B4 – sahranjeni sa mnogo manje pogrebnih darova, iako su bili bliski rođaci Senjore de Kao – navodi se u studiji objavljenoj u PNAS.

Društvene norme ili dvorske intrige

Od posebnog značaja, dodaje se, jesu bliske genetske veze sahranjenih i žrtvovane dece.

- Iako je običaj ljudskog žrtvovanja dobro poznat iz arheoloških podataka o Močika kulturi i drugim grupama u Peruu, nije dosad bilo poznatih primera bliskih rodbinskih veza između sahranjenih osoba i žrtava. Zahvaljujući izveštaju iz kolonijalnog perioda zabeležen je primer oca iz vremena Inka koji je žrtvovao svoju ćerku, ali to je bio drugačiji kontekst i to hiljadu kilometara dalje. Žrtvovana devojčica (B3s), koja je imala između 12 i 15 godina, i koja je sahranjena sa Senjorom (B3), imala je drugačiju dijetu i geografsko poreklo iako je reč o njenoj nećaki ili unuci. Činjenica da je bliska rođaka, najverovatnije nećaka, odgajana daleko odatle samo da bi bila žrtvovana pokazuje da su u politici Močika kulture rodbinske veze bile veoma važne. Žrtvovani dečak (B1s) bio je sin muškarca (B1) kraj kojeg je žrtvovan. Trenutno ne možemo da utvrdimo da li je običaj žrtvovanja maloletnih članova porodice bio deo društvenih normi ili posledica dvorskih intriga kakve su postojale i u mnogim drugim društvima – navodi se u studiji.

(Telegraf Nauka/Phys.org/PNAS)