Obrisani i sastrugani tekst krije velike tajne: Nemački istoričar otkriva skrivene poruke u islandskim sagama

Islandske sage kriju veliku tajnu – tekstovi na staronordijskom pisani su preko sastruganih tekstova na latinskom. Dr Tom Lorenc, naučni saradnik na Odeljenju za jezik i književnost na Norveškog univerziteta nauke i tehnologije, zbog toga je rešio da traga za ovim skrivenim i zaboravljenim delovima književne istorije, a rezultate istraživanja objavio je u časopisu Gripla.

Island ima dugu i bogatu književnu tradiciju, piše Phys.org. Sa samo 380.000 stanovnika, ova zemlja je stvorila mnoge velike pisce, a veruje se da svaki drugi Islanđanin piše knjige. Ova književna tradicija seže sve do srednjeg veka.

Preporučujemo

- Ranije se smatralo da je Island toliko mračan i pust da su Islanđani morali da ispune svoje živote pričama i poezijom da bi se s tim izborili. Međutim, Islanđani su svakako bili deo Evrope i imali su mnogo kontakata sa Britanijom, Nemačkom, Danskom i Norveškom, između ostalih. Islanđani su bili deo zajedničke evropske kulture, a Island je dugo vremena bio veliko društvo znanja - rekao je dr Lorenc.

Islandski skaldi

Za relativno dobro poznavanje kraljevskih dinastija u Norveškoj može da se zahvali upravo Islanđanima, navodi se, od ranog vikinškog doba do smrti Magnusa V Elingsona 1184. Islandski skaldi bili su vešti i traženi, a norveški kraljevi su angažovali ove pesnike i pevače da bi se osiguralo da se o njima i njihovim delima priča generacijama. U srednjem veku, Islanđani su beležili ovu usmenu književnost i na latinskom i na staronordijskom jeziku.

- Pored saga, poetskih eda i skaldskih stihova, na Islandu su u srednjem veku pisane i naučna literatura i politički ugovori - rekao je Lorenc.

Neprocenjivi pergamenti od teletine

Knjige i tekstovi iz tog perioda pisani su na pergamentu. Na Islandu se za izradu pergamenta koristila samo teleća koža, a bilo je potrebno desetine teladi da bi se napravilo dovoljno ovog pergamenta, zvanog velum, za jednu knjigu.

Velum je bio veoma skup materijal. Ako bi knjiga postala istrošena ili zastarela, pergamenti su se ponovo koristili. Neki su se koristili za izradu alata, između ostalog, a jedan sačuvani fragment je postavljen je u mitru - vrstu svečanog pokrivača za glavu episkop Skalholta na Islandu. Mnogi pergamenti su takođe ponovo korišćeni kao korice za nove knjige.

Šta je to palimpsest?

Uobičajena metoda za ponovnu upotrebu starih stranica rukopisa bila je uklanjanje originalnog teksta struganjem i poliranjem tako da se pergament može koristiti za stvaranje novih knjiga i rukopisa. Ovo se naziva palimpsest.

- Palimpsesti su bili uobičajeni u srednjem veku širom Evrope, a posebno su bili rasprostranjeni na Islandu. Iako književno bogat, Island je bio siromašna zemlja. Snabdevanje skupim pergamentom je bilo ograničeno, dok je potražnja bila velika jer su Islanđani imali mnogo toga što su želeli da zapišu - rekao je Lorenc.

Na Islandu se pergament koristio i za štampanje knjiga nakon što je Gutenberg izumeo štamparsku mašinu u 15. veku.

- Činjenica da postoje štampane palimpsest knjige na Islandu, a ne samo ručno pisani palimpsest pergamenti, jedinstvena je u evropskom kontekstu, a ovo nije ranije proučavano - naglasio je Lorenc.

Narodni jezik i struganje latinskog

Na Islandu, kao i velikom delu Evrope, tekstovi i knjige su u srednjem veku pisani na latinskom jeziku, ali nakon protestantske reformacije, koja se dogodila i na Islandu između 1537. i 1550, prešlo se na narodni govor, jezik običnog čoveka. Tekstovi na latinskom strugani su sa postojećih pergamenata kako bi se mogli koristiti za nove tekstove pisane na islandskom.

- U dokumentima i knjigama napravljenim od palimpsest pergamenta, fragmenti starog, originalnog teksta se ponekad mogu videti ispod novog teksta - rekao je Lorenc.

Tekstovi i reči koje su strugane mogu se takođe povratiti korišćenjem modernih tehnika, kao što su infracrveni zraci, ali se prilično mnogo starog teksta često može pročitati golim okom. I upravo u skrivenim ostacima starih islandskih pergamenta pisanih na latinskom Lorenc traži skrivene i zaboravljene delove istorije. On ispituje fragmente iz ovih knjiga i takođe proučava različite oblike recikliranja i ponovne upotrebe pergamenta.

Iz kolekcije Arnija Magnusona... Foto: Pictures From History / Universal images group / Profimedia

- Moj cilj je virtuelna rekonstrukcija nekih od drevnih fragmenata koji su preživeli kako bi se bacilo novo svetlo na kulturu i društvo prethodnih epoha - rekao je Lorenc.

Međutim, ovo podrazumeva pronalaženje ostataka palimpsesta, a oni su retki i daleko između.

- Jedva da je neka latinska knjiga sa srednjovekovnog Islanda preživela. Zbog svoje retkosti, reciklirani pergament iz rastavljenih latinskih knjiga je jedan od naših najvažnijih izvora u istoriji srednjovekovnih islandskih knjiga - rekao je Lorenc.

Magnusonova kolekcija

- Pratim latinske tragove iz islandskih rukopisa, ali je latinski pisani materijal zaboravljen. Ranija istraživanja su se uglavnom fokusirala na tekstove na staronordijskom jeziku u islandskim rukopisima - rekao je on.

Od 17. veka nadalje, staronordijski tekstovi su postali važni u izgradnji identiteta, nacionalnog ponosa i moći u nordijskim zemljama. U Danskoj je Islanđanin i arhivista Arni Magnusson (1663–1730) bio zadužen za prikupljanje srednjovekovnih dokumenata kako sa Islanda tako i iz ostatka nordijskih zemalja. U to vreme, Island je bio pod danskom vlašću. Magnuson je bio posebno zainteresovan za tekstove o islandskoj istoriji. Prečešljao je tržište, skoro iscedivši Island srednjovekovne literature, i izgradio veliku kolekciju rukopisnih knjiga - Arnamagnaean Collection.

Međutim, Arni Magnusson je bio najviše zainteresovan za knjige pisane na staronordijskom, a ne na latinskom. Koristio je pergamente iz latinskih knjiga kao korice za staronordijske knjige. Početkom 20. veka, korice knjiga su uklonjene i skladištene odvojeno, a malo ljudi je pokazalo veliko interesovanje za njih - sve do sada. Ove drevne korice knjiga su među pergamentima koje Lorenc proučava u svojoj potrazi za skrivenim i zaboravljenim fragmentima istorije.

Potraga za nepoznatim

Između 1971. i 1997. godine, polovina Magnusonove zbirke knjiga je vraćena iz Danske na Island. Međutim, neki srednjovekovni rukopisi se i dalje nalaze u arhivama i muzejima u Norveškoj, Danskoj i Švedskoj. Dakle, Lorencovo traganje ga je odvelo na putovanje kroz kutke i ćoškove mnogih arhiva.

- Identifikovao sam nekoliko ranije neidentifikovanih latinskih fragmenata povezanih sa Islandom. Ova nova otkrića doprinose većem znanju o tome koji teološki i liturgijski tekstovi su bili u opticaju na srednjovekovnom Islandu. Tekstovi pokazuju da su srednjovekovni Islanđani pratili i učestvovali u evropskoj intelektualnoj kulturi - rekao je Lorenc.

Fragmenti teksta koje je pronašao uključuju himne, molitve, propovedi, hagiografije i crkvenu muziku.

Lorenc je iz Šlezvig-Holštajna u Nemačkoj, oblasti koja je nekada bio pod danskom vlašću. Razvio je interesovanje za vikinško doba i sage u ranoj mladosti, što ga je navelo da studira nordijske jezike u Kilu. Sada je istraživač-saradnik na doktoratu na Odeljenju za jezik i književnost na Centru za srednjovekovne studije NTNU.

(Telegraf Nauka/Phys.org)