Otisci prstiju razotkrili zastrašujuću tajnu

Analiza 450 keramičkih posuda osvetlila proizvodnju grnčarije u ranom bronzanom dobu, ali i otkrila da su je pravila deca, neka i od 7 i 8 godina

Drevni otisci prstiju na keramičkim posudama iz vremena drevnog kraljevstva Ebla otkrila su zastrašujuću istinu – da je proizvodnja pehara za zabave u najranijim državama Levanta i Mesopotomije zavisila od dece i da mnogi radnici imali svega 7 ili 8 godina.

To je pokazala analiza 450 keramičkih posuda napravljenih u Tel Hami, gradu na obodu kraljevstva Ebla, jednog od najvažnijih sirijskih kraljevstava pre oko 4.500 godina, koju su uradili arheolozi sa Univerziteta u Tel Avivu i iz Nacionalnog muzeja u Kopenhagenu, saopštio je Univerzitet u Tel Avivu.

Preporučujemo

Osim korišćenja dece za potrebe kraljevstva, otkrili su i dokaze o nezavisnim kreacijama tih mališana, kakve nisu postojale u „industrijskom okruženju“.

Istraživanja je vodio dr Akiva Sanders sa Univerziteta u Tel Avivu, a otkrića su objavljena u žurnalu Childhood in the Past.

- Naše istraživanje daje redak uvid u živote dece u kraljevstvu Ebla, jednom od najstarijih kraljevstava na svetu. Otkrili smo da su na njegovom vrhuncu, otprilike između 2400. i 2000. godine pre nove ere, gradovi povezani sa kraljevstvom počeli su da zavise od dečjeg rada za industrijsku proizvodnju grnčarije. Deca su radila u radionicama već sa sedam godina i posebno su obučavana da prave pehare što ujednačenije je moguće, a oni su korišćeni u svakodnevnom životu i na kraljevskim zabavama – rekao je dr Sanders u saopštenju.

Kao što je poznato, navodi se, otisci prstiju se ne menjaju tokom života. Ali veličina dlana može da se pretpostavi po merenju gustine na marginama vrhova prstiju. Upravo na osnovu toga je moguće utvrditi nečiji pol i godine. Grnčarija iz Tel Hame, na južnoj granici kraljevstva Ebla, iskopana je još tridesetih godina prošlog veka i od tada se čuva u Nacionalnom muzeju Kopenhagena.

Analiza otisaka prstiju na grnčariji otkrila je zastrašujuću tajnu – da su dve trećine grnčarskih proizvoda napravila deca, a trećinu stariji muškarci.

- Na početku ranog bronzanog doba u Levantu i Mesopotamiji nastali su prvi gradovi-države. Želeli smo da analiziramo otiske prstiju na grnčariji da bolje shvatimo kako su procesi poput urbanizacije i centralizacije vlasti uticali na demografiju i proizvodnju grnčarije. U gradu Hama, koi je bio centar proizvodnje, inicijalno smo otkrili da su grnčari imali u proseku 12 ili 13 godina, a polovina grnčara bila je mlađa od 18 godina. Ova statistika se promenila sa formiranjem kraljevstva Eble, kada su grnčari morali da prave što više pehara za bankete. I što je održavano više fešti sa alkoholom, više pehara je lomljeno, pa je sve više njih bilo potrebno i napraviti. Ne samo da je kraljevstvo počelo da se oslanja na dečji rad, već su deca trenirana da njihovi pehari budu što sličniji. Ovo je fenomen vidljiv i u industrijskoj revoluciji u Evropi i Americi: veoma je lako kontrolisati decu i naučiti ih specifičnim projektima za stvaranje standardizacije u ručnim veštinama – rekao je dr Sanders.

Međutim, dodaje, bilo je i svetlih trenutaka u dečjim životima – neki od njih su pravili minijaturne posude za sebe.

- Ova deca učila su jedna drugu da prave figurice i posude bez uključivanja odraslih. Jasno je da su ih napravila deca, verovatno deca koja su iskustvo stekla praveći pehare. Čini se da su ove figurice bile način na koji su deca pokazivala svoju kreativnost i maštu – zaključio je dr Sanders.

(Telegraf Nauka/TAU)