„Ovo niko nije očekivao, kao da su naručivali s Amazona“: Najstariji nadgrobni spomenik zbunio naučnike

Poreklo „crnog mermera“ na grobu viteza iz 17. veka u Džejmstaunu, prvoj britanskoj koloniji u Americi, iznenadilo je istraživače

Džejmstaun u Virdžiniji osnovan je 1607. i predstavlja prvu stalnu englesku koloniju u Americi, a nadgrobni spomenik od „crnog mermera“ u tom naselju smatra se jednim od najstarijih i danas očuvanih nadgrobnih spomenika u SAD. Međutim, otkriće odakle je taj crni mermer stigao u Džejmstaun i kome je pripadao iznenadilo je i same naučnike, piše Phys.org.

- Celu poslednju deceniju zainteresovan sam za otkrivanje porekla pojedinih predmeta analizom fosila unutar njih. Radili smo na projektu utvrđivanja porekla crnih mermernih nadgrobnih spomenika u Zalivu Česapik. Otkrili smo da je vitezov spomenik iz 1627. u Džejmstaunu najstariji. Tada smo postavili određeno istorijsko i arheološko pitanje: kakva je bila trgovinaska mreža u Zalivu Česapik tokom kolonijalnog doba. Tek tad smo otkrili da su kolonisti naručivali nadgrobne spomenike od crnog mermera iz Belgije, kao da su naručivali s Amazona, samo sporije – rekao je profesor Markus M. Ki sa koledža Dikinson.

Preporučujemo

Tokom 17. veka bogati engleski kolonisti su često želeli da ovekoveče sebe i svoje bogatstvo impresivnim nadgrobnim spomenicima. U Zalivu Česapik to su bili spomenici od „crnog mermera“, a vitezov spomenik iz Džejmstauna je jedan takav primer.

Vitezov spomenik od crnog krečnjaka

Spomenik je postavljen u crkvu u Džejmstaunu 1627. i tu je bio do oko dve decenije, a onda je premešten. Otkriven je ponovo 1907. godine, nakon čega je obnovljen, jer je bio slomljen, a sada se čuva u kapeli Memorijalne crkve.

Iako se nazivaju spomenicima od crnog mermera, nisu napravljeni od mermera već od crnog krečnjaka. U istorijskim izvorima svaki kamen koji je mogao da bude ispoliran nazivan je mermerom, navode istraživači.

Spomenik ima udubljenja koja ukazuju na postojanje ukrasa od mesinga. Oni su verovatno uništeni u Bejkonovoj pobuni 1676. Ukrasi su imali štit, najverovatnije sa grbom porodice. Na spomeniku je bio i svitak, a u centru naoružani muškarac na pijedestalu. Levo i desno od muškarca nalaze se rupe koje ukazuju da su se tu najverovatnije nalazili štit i mač, što je i dovelo do zaključka da reč o nadgrobnom spomeniku viteza.

U vreme postojanja takozvane druge crkve u Džejmstaunu, od 1617. do 1637, samo dvojica vitezova su preminula u toj koloniji. Prvi je bio ser Tomas Vest, prvi stalni guverner kolonije. On je preminuo 1618. i to tokom putovanja preko Atlantskog okeana do naselja. Ne postoje istorijski i arheološki dokazi koji ukazuju na vezu između spomenika i Tomasa Vesta.

Drugi vitez bio je ser Džordž Jardli. Njegov unuk Adam Torovgud II napravio je zahtev za nabavku sličnog nadgrobnog spomenika za sebe i tražio je da se na njega stave grb Džordža Jardlija i isti natpis „kao onaj na slomljenoj grobnici“. Naučnici veruju da to znači da je spomenik već bio slomljen u 17. veku. Ako je ovo zaista Jardlijev spomenik, kao što dokazi sugerišu, ovo bi značilo da je to najstariji očuvani nadgrobni spomenik u Severnoj Americi. Nažalost, nije bilo moguće uraditi DNK analizu.

- Deo crkve u kome se nalazio grob već su iskopavali arheolozi. Nažalost, nema kostiju u kojima je sačuvan DNK da bi mogla da se napravi potvrda identiteta pomoću analize – rekao je Ki.

Ko je bio Džordž Jardli

Džordž Jardli rođen je 1588. u Sautvarku, u Engleskoj. U Džejmstaun je stigao 1610. nakon što je prvo imao brodolom. Služio je kao kapetan u gardi viceguvernera Tomasa Gejtsa, a onda i kao videguverner. Vratio se u Englesku 1617, godinu dana nakon što ga je kraj Džejms proglasio guvernerom i vitezom. Vratio se u Džejmstaun i ostao na svojoj poziciji do 1621. Nešto kasnije se vratio u Englesku, pa je 1626. ponovo postavljen za guvernera i vratio se u Džejmstaun, gde je preminuo godinu dana kasnije.

- Starosedeoci Amerike su bez sumnje imali i starija obeležja na grobovima, ali su verovatno bili od drveta i nisu očuvani. Osim toga, ni prvi naseljenici iz Engleske nisu imali tehnologiju za pravljenje spomenika, zato su ih uvozili. Iako su nadgrobni spomenici bili relativno jeftini, njihov transport bio je skup jer su teški. Zbog toga smo očekivali da je napravljen od kamena iz lokala, ali u ovom kraju nije bilo kamenja - rekao je prof. Ki.

On i njegov tim su analizirali fosile u kamenu. Pronašli su mikrofosile Omphalotis minima, Paraarchaediscus angulatus i P. Concavus, pa su utvrdili da nijedna od tih vrsta nije otkrivena u Severnoj Americi, već je ili iiz Irske ili iz Belgije. Istorijski izvori su potvrdili da je najverovatnije iz Belgije, jer su ga odatle naručivali bogati stanovnici Engleske tog doba.

Istraživanje je objavljeno u International Journal of Historical Archaeology. Kako je Telegraf Nauka već pisao, ove godine je urađeno nekoliko veoma zanimljivih naučnih istraživanja u najstarijoj stalnoj britanskoj koloniji u Severnoj Americi. U jednom od njih je otkriveno da su stanovnici Džejmstauna jeli i pse tokom godina gladi, dok je u drugom razotkrivena porodična tajna Tomasa Vesta iz 17. veka.

(Telegraf Nauka / Phys.org)