Analiza DNK raskrinkala najveću tajnu moćne porodice: Sestrin greh skrivan više od 400 godina

Ostaci iz crkve u Džejmstaunu, a među njima su Ferdinand Venman i kapetan Vilijam Vest... Foto: Ryan M. Kelly / AFP / Profimedia

Analiza drevnog DNK (aDNK) iz prve engleske kolonije u Severnoj Americi – Džejmstauna – dovela je do identifikacije dve osobe iz grupe prvih naseljenika. Osim toga, analiza DNK raskrinkala je i najveću tajnu jedne od najmoćnijih porodica iz vremena kolonizacije Novog sveta – vanbračno dete u familiji barona.

Preporučujemo

Iskopavanja u Džejmstaunu, osnovanom 1607, otkrila su ljudske ostatke u crkvi koja je postojala tu od 1608. do 1616. Naučnici su pretpostavili da je reč o ostacima nekih od prvih naseljenika, piše Phys.org.

- Tela su sahranjena kraj oltara u crkvi. To je prestižna lokacija i ukazuje da su ovo ostaci pojedinaca najvišeg statusa – rekao je dr Vilijam Kelso, arheološki direktor fondacije Džejmstaun rediskaveri.

Da bi utvrdili identitet sahranjenih, genetičari iz Laboratorije Rajh na Harvardu uradili su analizu DNK iz ostataka dve osobe. Uporedili su rezultate sa istorijskim izvorima, kao i osteološkim i arheološkim dokazima, a rezultate su objavili u žurnalu Antiquity.

Tabu u visokom društvu

- Ova studija je prva koja je uspešno koristila aDNK kao alat za identifikaciju na kolonijalnoj lokaciji Džejmstaun – rekla je Kerin Bruvelhajd, koautorka iz Smitsonijana.

Prema starosti u trenutku smrti, načinu sahrane, istorijskim izvorima i analizi DNK utvrđeno je da je reč o Ferdinandu Venmanu (1576-1610) i kapetanu Vilijamu Vestu (1586-1610). Obojica su bili članovi ugledne porodice Vest, kojoj je pripadao i prvi guverner kolonije Tomas Vest, treći baron de la Var, čovek po kome je nazvana država Delaver.

Prikaz prve engleske kolonije u Severnoj Americi... Foto: akg / North Wind Picture Archives / akg-images / Profimedia

Analiza je otkrila nešto neočekivano – da su Venman i Vilijam Vest bili krvno povezani po majčinoj liniji. Zbog iznenađenja bilo je neophodno da urade dodatno istraživanje istorijskih izvora, pa su otkrili dokumenta sa suđenja o ostavštini kapetana Vesta, za koga su dugo mislilo da je sin ili Vilijama Vesta starijeg, prvog barona de la Vara, ili njegovog sina Tomasa Vesta. Njegova tetka Meri Blant i izvršilac testamenta nagovestila je da je on sin njene sestre Elizabet. Elizabet Vest, najmlađa sestra u porodici, nije se nikad udavala, pa ako je kapetan Vest njen sin, to je značilo da je reč o vanbračnom detetu. Sve ukazuje na to da je „sestrin greh“ skrivan od javnosti u 17. veku, ali je otkriven tek sad, posle više od 400 godina.

- Šifrovani jezik i odsustvo priznanja da je kapetan Vest bio Elizabetin sin ukazuju na vanbračno rođenje. To takođe objašnjava i zašto se Elizabeta nikad nije udavala, jer je vanbračno rođenje učinilo nepoželjnom za brak, dovelo do njene izolacije u društvu i nanelo joj sramotu. Ovo bi takođe objasnilo zašto je nosio ime Vilijam i prezime Vest – navodi se u studiji.

Vanbračna deca bila su veliki tabu u engleskom društvu 17. veka, posebno među porodicama visokog statusa. Rezultat toga bila je praksa da se vanbračna deca ne navode u zvaničnim dokumentima, što je bio slučaj sa porodicom Vest.

Potraga za vanbračnom decom

Ova studija ne samo da je dovela do identifikacije dvojice naseljenika, već je otkrila i tajnu o vanbračnom detetu u moćnoj porodici.

- Ovo je prva studija koja je demonstrirala da je moguće da se aDNK koristi za utvrđivanje istorijskih slučajeva vanbračne dece u aristokratskoj porodici 17. veka – rekla je Bruvelhajdova.

Pokazala je da genetski dokazi u kombinaciji sa izvorima mogu da otkriju mnogo više od samo porekla.

- Ova studija demonstrira značaj kombinovanja genetike, arheologije i istorije za proučavanje prošlosti. Uprkos loše očuvanom DNK dve osobe, njihova zajednička mitohondrijalna haplogrupa pomogla je da se usmere istorijska istraživanja, što je dovelo do otkrića njihovih veza – rekla je Ejdeon Harni, koautorka studije sa Harvarda.

Džejmstaun u Virdžiniji bio je prvo stalno englesko naselje u Severnoj Americi. Osnovano je kao Fort Džejms 4. maja 1607. nakon neuspešnog osnivanja izgubljene kolonije Ranouk na istoimenom ostrvu. Tokom perioda gladi 1609. i 1610. više od 80 odsto kolonista je preminulo. Uprkos tome, od 1616. do 1699. Džejmstaun je bio kolonijalna prestonica.

(Telegraf Nauka/Phys.org)