Žive kule prvi put snimljene u prirodi: Ova stvorenja prave SUPERORGANIZAM, to je „karika koja nedostaje“

Žive kule koje formiraju valjkasti crvi ili nematode prvi put su snimljene u prirodi. Ovo bizarno ponašanje minijaturnih organizama vodi do stvaranja superorganizma, kažu naučnici.

Studija objavljena u Current Biology opisuje ponašanje ranije primećeno samo u eksperimentalnim uslovima, piše LiveScience.

Preporučujemo

Tada su istraživači mislili da žive kule predstavljaju takmičarski pokušaj bekstva od ostatka grupe, ali novi snimci iz divljine ukazuju na drugačiju motivaciju.

Žive kule iz voćnjaka

Žive kule nematoda Caenorhabditis snimili su istraživači u Konstancu, u Nemačkoj, i to na opalim jabukama i kruškama u lokalnim voćnjacima. Tim sa Instituta za ponašanje životinja Maks Plank (MPI-AB) i Univerziteta u Konstancu je zatim uspeo da kombinuje ove snimke sa dodatnim laboratorijskim eksperimentima kako bi pokazao da se ponašanje „formiranja kula“ dešava prirodno i da se crvi upuštaju u takvo ponašanje kao sredstvo masovnog transporta.

- Bila sam u ekstazi kada sam prvi put videla ove prirodne kule. Dugo su žive kule crva postojale samo u našoj mašti. Ali sa pravom opremom i puno znatiželje, pronašli smo ih kako se kriju naočigled svih nas - rekla je Serena Ding, vođa grupe na Institutu Maks Plank, u saopštenju Instituta.

Ta znatiželja je takođe otkrila neke zanimljive aspekte saradnje među crvima. Dok su istraživači posmatrali mnoge vrste nematoda kako puze unutar voća, samo jedna vrsta u istom razvojnom periodu - otpornom larvalnom stadijumu - učestvovala je u izgradnji kula. Taj nivo specifičnosti vrste u „izgradnji“ kula od crva nagovestio je da možda postoji nešto više što pokreće ovo ponašanje od naizgled nasumičnog skkupa stvorenja.

„To nije samo gomila crva“

- Kula od nematoda nije samo gomila crva. To je koordinisana struktura, superorganizam u pokretu - rekla je Danijela Perez, prva autorka studije i postdoktorantkinja na Institutu Maks Plank.

U studiji se navodi da bi ova zapažanja mogla poslužiti kao „karika koja nedostaje“ u razumevanju ponašanja sličnih organizama. Takvo ponašanje formiranja kula je ranije primećeno kod sluzavih buđi, vatrenih mrava i paukovih grinja, ali je i dalje relativno retko u prirodi.

Foto: Daniela Perez et al., Towering behavior and collective dispersal in Caenorhabditis nematodes, Current Biology (2025), https://doi.org/10.1016/j.cub.2025.05.026

Da bi videli da li i druge vrste crva mogu formirati takav superorganizam, istraživači su stvorili uslove da obuče valjkastog crva Caenorhabditis elegans da se sastavi u slične strukture. C. elegans je modelni organizamn koji se široko proučava i zbog svog ponašanja i zbog biologije.

Perez je zabola čekinju četkice za zube u agar ploču bez hrane da bi poslužila kao neka vrsta skele — a zatim je pustila crve. U roku od dva sata, C. elegans je formirao kulu koristeći čekinju kao svoju kičmu. Neke manje grupe crva su pružale istraživačke „ruke“, dok su druge premošćavale praznine između prostora. A kada su istraživači dodirnuli vrh kule staklenom pipetom, crvi su se uvijali prema tom stimulusu.

Žive kule osećaju i rastu

- Kule osećaju i rastu. Kada smo ih dodirnuli, odmah su reagovale, rastući prema stimulusu i lepeći se za njega – rekla je Perezova.

Istraživači su se takođe pitali da li postoji neka vrsta hijerarhije crva koja pokreće ovu aktivnost. Da li su mlađi crvi morali da obavljaju sav posao kad nastaju žive kule? Jači? Manji? Slabiji?

Ispostavilo se da su valjkasti crvi bili izuzetno egalitarni u svojim naporima. Za razliku od nematoda iz voćnjaka, laboratorijski C. elegans su predstavljali niz životnih stadijuma, od larvalnog do odraslog — ali su svi učestvovali. To sugeriše da „formiranje kula“ može biti generalizovanija strategija za grupno kretanje nego što se ranije mislilo.

- Naša studija otvara potpuno novi sistem za istraživanje toga kako i zašto se životinje kreću zajedno – rekao je Dingova.

(Telegraf Nauka/LiveScience/Max-Planck-Gesellschaft)