Društvene veze su bitne da bi kapucini naučili nove veštine

Studija istraživača iz Brazila i Ujedinjenog Kraljevstva pokazuje da su primati iz brazilskog polusušnog bioma sposobni da steknu novo znanje dok njihovo prisustvo tolerišu drugi članovi grupe.

Izučavanje majmuna kapucina (Sapajus libidinosus) u nacionalnom parku Sera da Kapivara u brazilskoj državi Pjaui, u polusušnom biomu zvanom Katinga, pokazuje da je tolerancija vrlo bitna za društveno učenje, koje se izvodi posmatranjem drugih članova iste grupe.

Preporučujemo

Istraživači su osmotrili da partneri u kolektivnim aktivnostima, kao što su traganje za parazitima i igranje igara, imaju više šansi da nauče nova znanja od svojih kolega.

Matematički model je pokazao da majmuni uče od drugih uglavnom putem direktne opservacije, pažljivog posmatranja druge jedinke koja obavlja zadatak. Osim toga, društvena tolerantnost, naročito između partnera u kolektivnim aktivnostima, pokazala se kao dobar način za predviđanje koje jedinke će učiti od kojih.

Najvažniji aspekt je bio da se dokaže, pomoću analize difuzije na bazi mreže, da se difuzija neke nove tehnike dobijanja nekog resursa širi putem društveno posredovanog učenja, a ne prosto putem postepenog individualnog učenja novih individua, kažu istraživači.

Pored uticaja društvene tolerancije, bilo je verovatnije da će mlade jedinke koje još nisu naučile zadatak posmatrati i učiti od uspešnih odraslih mužjaka u grupi.

Što više istražujemo više shvatamo da je kulturna evolucija deo nečeg većeg u kontekstu biološke evolucije.

Nakon studija o upotrebi oruđa i društvenom učenju kod kapucina u parku Tiete u Sao Paulu, ukazano je na slična ponašanja u populacijama – Pjaui, Sera da Kapivara i Fazenda Boa Vista.

Tokom godina, druge populacije sa različitim tradicijama locirane su u nacionalnom parku Sera das Konfozois (takođe Pjaui) i u nacionalnom parku Šapada du Veadeiru (država Gojas).

Kapucini koji žive u regionima savana obično koriste kamenje da razbiju kokose i drugo semenje. U Sera da Kapivari, koriste kamenje kao oruđa i u drugim kontekstima, kao što su vađenje korenja ili legla insekata, kao i štapove za ubadanje guštera ili malih sisara.

Istraživači su devet meseci posmatrali dve grupe kapucina u Sera da Kapivari. Grupe žive na udaljenosti od osam kilometara jedna od druge.

Da bi izveli eksperiment, bilo je potrebno da jedna individua nauči neku aktivnost bez znanja kolega. Tako bi proces učenja mogao biti analiziran od početka i prenet drugima.

Tri dana su istraživači predstavljali kutiju nekoj jedinki koja je odlutala. Predmet je imao dva mehanizma za ispuštanje jestive nagrade: plava vrata koja oslobađaju hranu kad su gurnuta i zelenu polugu koju je trebalo povući da bi se dobio isti rezultat. Predstavniku svake grupe je pokazan jedan od dva načina aktivacije.

Kad su životinje naučile jedan od dva mehanizma, kutija je stavljena na raspolaganje obema grupama. Nakon što su neki pokušali da je razbiju kamenom ili bodu štapom, jedinka koja je naučila od istraživača kako da dođe do nagrade obavila je zadatak dok su ostali prilazili i gledali.

„Očekivali smo da će jedna grupa naučiti da gura, a druga da vuče, stvarajući dve različite tradicije. Međutim, u obema grupama su naučili kako da dođu do nagrade na oba načina“, kažu istraživači.

Takođe je primećeno da je učenje bilo lakše osmotriti u većoj grupi podeljenoj na mnogo podgrupa. Kad je jedan član podgrupe naučio, drugi u istoj grupi su uskoro takođe naučili. Rezultat je da je 57,5% individua naučilo da obavi zadatak.

U manjoj grupi sa više kohezije, dominantni mužjak je sprečavao mnoge da priđu. Stoga je samo 36,7% grupe naučilo da obavi zadatak. Ovaj nalaz ističe koliko je tolerancija prema drugim članovima grupe značajna za društveno učenje.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)