Vreme čitanja: oko 1 min.
Evoluciona priroda prijateljstava među životinjama
Vreme čitanja: oko 1 min.
Biolozi sa Stokholmskog univerziteta i Univerziteta u Neušatelu rasvetljavaju evoluciju društvenih veza i saradnje između životinja koje žive u grupama.
Životinje koje žive u stabilnim grupama često ispoljavaju zanimljiva društvena ponašanja, uključujući saradnju i uzajamnu pomoć. Biolozi dugo posmatraju kako individue u tim grupama grade društvene veze ili prijateljstva, obeležene prodruštvenim postupcima poput deljenja hrane. Međutim, evoluciono objašnjenje tih prijateljstava ostaje predmet rasprave, piše Phys.org.
Više od 50 godina biolozi pokušavaju da objasne ta ponašanja pomoću teorije igre, sa posebnim fokusom na reciprocitet – individue izvraćaju pomoć ako su je prethodno dobile. Međutim, tradicionalni modeli striktnog i neposrednog reciprociteta ne mogu potpuno da obuhvate složenost stvarnih odnosa.
Istraživači u novoj studiji kažu se društvene veze razvijaju postepeno tokom vremena u okviru prijateljstava. Jake veze su obeležene istorijom uzajamne pomoći i nedavnim zajedničkim aktivnostima individua.
Ova postepena izgradnja veza može se desiti u malim ili većim grupama, ukoliko individue imaju šanse za interakciju sa povezanim partnerima u manjim podgrupama. Zanimljivo, studija pokazuje da aktuelni članovi grupe aktivno iniciraju društvene veze sa novim regrutima, šireći društvenu mrežu unutar grupe. Ova dvostruka akcija održavanja postojećih prijateljstava i formiranja novih ističe značaj društvene kohenzije kod životinja koje žive u grupama.
„Kako članovi grupe uspostavljaju interakciju sa novim individuama je uveliko predmet rasprave, a nedavno je istaknuta ideja da će se prijateljstva sa novim individuama razvijati samo vrlo sporo. Naša analiza sugeriše da to ne mora biti tako. U stvari, prvobitne rasprave o evoluciji pružanja pomoći su isticale mogućnost da članovi grupe aktivno pokušavaju da razviju nova prijateljstva, i naša analiza se slaže s tim“, kažu istraživači.
Studija je inspirisana uzajamnom prirodom odnosa između majke i potomstva, gde pomoć prvenstveno ide u jednom smeru. Poznate opservacije o deljenju hrane u grupama vampirskih šišmiša dodatno potvrđuju teorijski okvir koji su istraživači predložili.
„Nadamo se da će naši rezultati podstaći biologe na dalje istraživanje dinamike društvenih veza kod različitih vrsta koje žive u grupama, uključujući studije o načinu formiranja novih veza“.
(Telegraf Nauka/Phys.org)
Povezane vesti
Da li životinje imaju emocije i svest? 100 istraživača dalo odgovor na ovo važno pitanje
Mapiranje 100 miliona godina eksplozije signala u boji kod životinja
„Ovo je katastrofalan gubitak“: Za 50 godina broj divljih životinja opao za 73%, upozorio WWF
Oktopodi sarađuju sa ribama tokom lova – i način na koji dele odluke je iznenađujuće složen
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
