Tri četvrtine Zemljinog kopna postalo trajno suvlje tokom prošle tri decenije

Klimatske promene izazivaju sušenje bez presedana širom Zemlje – pet milijardi ljudi bi moglo biti pogođeno do 2100, upozorava novi izveštaj Ujedinjenih nacija.

U poređenju sa 30 prethodnih godina, 77,6% Zemljinog kopna je tokom protekle tri decenije postalo suvlje, sa sušnim predelima koji se šire na oblast veću od Indije, kako bi zahvatili 40,6% kopna na Zemlji, osim Antarktika.

Preporučujemo

Nalazi iz novog izveštaja Konvencije UN za borbu protiv dezertifikacije (UNCCD) uporavaju da bi se – ako se ova tendencija nastavi – do pet milijardi ljudi moglo naći u sušnim regionima do kraja veka, uz propadanje zemljišta, vodnih resursa i životno važnih ekosistema.

Prvi put je krizni nivo opasnosti od ariditeta dokumentovan sa naučnom jasnoćom. Suše se završavaju. Kad klimat neke oblasti postane suvlji, međutim, sposobnost povratka u ranije stanje je izgubljena. Suvlji uslovi koji sad pogađaju velike oblasti širom planete neće se vratiti u nekadašnje stanje i ta promena redefiniše život na Zemlji, kažu iz UNCCD.

Dok klimatske promene izazivaju rast temperatura širom planete, voda isparava brže sa njenih površina i atmosfera dobija sve veći kapacitet da je apsorbuje.

To gura veliki deo planete u sve sušnije uslove – trajno pretvarajući nekada bujne šume u aridne travnate oblasti i eliminišući vlažnost potrebnu za život i agrikulturu.

Ovaj problem, zajedno sa destruktivnom upotrebom zemlje i lošim upravljanjem vodnim resursima, znači da se skoro tri milijarde ljudi i više od polovine globalne proizvodnje hrane suočavaju sa neviđenim pritiskom na sisteme vodosnabdevanja.

Istraživači su koristili najrazvijenije klimatske modele, standardizovane metodologije i obimnu analizu postojeće literature i podataka radi dobijanja jasne slike sve veće tendencije suvoće.

Nalazi su neprijatni: ariditet trenutno pogađa 40% poljoprivrednog zemljišta na svetu i 2,3 milijarde ljudi, izazivajući pojačane požare, poljoprivrednu propast i sve veće masovne migracije. Među naročito teško pogođenim oblastima su skoro cela Evropa, zapadne Sjedinjene Države, Brazil, istočna Azija i centralna Afrika.

Ipak, ako se preduzme akcija, budućnost ne mora da izgleda toliko mračno. Sveobuhvatni plan za rešenje krize koji autori nude – pored drastičnog smanjenja emisije ugljen-dioksida radi zaustavljanja tendencije – uključuje poboljšano nadgledanje ariditeta, bolju upotrebu zemljišta i vode, i razvijanje prilagodljivosti i saradnje u i između zajednica širom sveta.

Bez zajedničkih napora, milijarde ljudi se suočavaju sa budućnošću obeleženom glađu, raseljavanjem i ekonomskim propadanjem. Usvajajući inovativna rešenja i razvijajući globalnu solidarnost, čovečanstvo može izaći na kraj sa ovim problemom. Pitanje nije da li imamo sredstva, pitanje je da li imamo volju da delujemo.

(Telegraf Nauka/Live Science)