Lavovi i lavice socijalizuju se različito tokom života – i to možda oblikuje njihov opstanak

Foto: AP/Tanjug

Studija daje novi uvid u temu socijalnog starenja – kako individue menjaju društveno ponašanje sa godinama i posledice toga na druge delove života, piše Phys.org.

Među mačkama, afrički lavovi (Panthera leo) su jedinstveni po obimu u kom zavise od društvenih veza radi mnogih bitnih procesa, poput lova i odgajanja mladunaca. Međutim, dosad nije bilo poznato kako se društveni odnosi jedinki menjaju tokom starenja i šta bi to moglo značiti za nihov opstanak.

Preporučujemo

Nova studija predstavlja prvi put da se društveno starenje proučava kod lavova u divljini i širom generacija i polova istovremeno.

Na osnovu 30 godina podataka o populaciji lavova u regionu Serengeti, nalazi otkrivaju nekoliko razlika između polova tokom starenja. Na primer, povezanost ženki sa mužjacima ima tendenciju da bude najsnažnija u srednjem dobu, a zatim opada sa godinama. Dok društvena povezanost ženki sa drugim ženkama opada linearno s godinama, a najveća je u ranom odraslom dobu.

S druge strane, povezanost mužjaka sa drugim mužjacima je najmanja u srednjem dobu, a zatim se opet povećava s godinama. Društvena povezanost mužjaka sa ženkama je najsnažnija u srednjem dobu, a najslabija u ranom i kasnom periodu života.

Za ženke je društveni kontakt sa „prijateljima“ ključ za dug život – kod ženki snažnije povezanih sa prijateljima postoji tendencija dužeg života. Za mužjake, pak, izgleda da je puki broj prijatelja važan za opstanak – veći broj drugova je povezan sa dužim životom.

„Značaj jakih veza između ženki, naročito u ranom odraslom dobu, možda je u tome što ‘prijatelji’ mogu pomoći u odbrani od pretnji kao što su infanticidni mužjaci. Takođe mogu biti korisni saveznici u odbrani teritorije, lovu i odgajanju mladunaca, što zahteva saradnju. Kombinacija ovih faktora možda objašnjava zašto bolje povezane ženke žive duže“, kažu autori.

Studija je bazirana na 150.000 terenskih opservacija o 665 individualnih lavova koje su sakupljene od 1984. do 2013. Zabeleženo je gde, kad i koji lavovi su osmotreni zajedno na dnevnom nivou.

„Razumevanje promena u društvenosti na bazi starosti i pola moglo bi pomoći da se predvidi dinamika izbijanja bolesti u populacijama lavova. Na primer, dok starije ženke mogu biti manje izložene patogenima pošto njihove društvene veze slabe, rizik od izloženosti starijih mužjaka mogao bi se povećavati dok stiču nove drugove“, kažu istraživači.

Trenutno razumevanje kako i zašto individue menjaju svoje društveno ponašenje dok stare i koje posledice bi to socijalno starenje moglo imati je ograničeno.

U toku je istraživanje kako bi gubitak „prijatelja“ koji neka jedinka doživi mogao izmeniti njeno društveno ponašenje i poziciju u društvenoj mreži. Cilj je da se baci svetlo na mehanizme iza socijalnog starenja i dobiju uvidi u način kako gubitak nekih individua može uticati na ostale individue u populaciji.

Istraživanje o socijalnom starenju počinje i u zajednicama drugih divljih životinja.

(Telegraf Nauka/Phys.org)