Naučnici imaju više dokaza da objasne zašto su milijarde kraba nestale oko Aljaske

Foto: Wikipedia

Nije bio u pitanju prekomeran ribolov, objasnili su naučnici, verovatno se radilo o šokantno toploj vodi koja je pojačala metabolizam kraba i izgladnela ih do smrti, piše CNN.

Međutim, njihov strašni kraj je izgleda samo jedan uticaj velike tranzicije koja se dešava u tom regionu, kažu naučnici u studiji. Delovi Beringovog mora bukvalno postaju manje arktički.

Preporučujemo

Istraživanje Nacionalne okeanske i atmosferske administracije (NOAA) otkriva da su topliji uslovi bez leda na jugoistoku Beringovog mora – vrsta uslova koji postoje u subarktičkim regionima – otprilike 200 puta verovatniji sad nego pre što su ljudi počeli da sagorevaju fosilna goriva koja zagrevaju planetu.

Studija ističe da se ekosistem Beringovog mora znatno promenio čak u okviru životnog veka jednog ribara. Takođe ukazuje da treba da očekujemo još mnogo veoma toplih godina, dok će pravi arktički uslovi – hladni, ledeni, teški – biti retkost.

Snežne krabe – vrsta iz hladnih arktičkih voda – uveliko napreduju u oblastima gde su temperature vode ispod dva stepena Celzijusova, iako mogu funkcionisati u vodama do 12 stepeni.

Morski toplotni talas u 2018. i 2019. bio je naročito smrtonosan za krabe. Toplija voda je izazvala intenzivniji metabolizam kraba, ali nije bilo dovoljno hrane da održe korak.

Milijarde kraba su na kraju umrle od gladi, razarajući ribarsku industriju Aljaske u narednim godinama.

Snežne krabe su komercijalno važna vrsta, vredna do 227 miliona dolara godišnje, tako da industrija mora da se prilagodi, i to brzo.

Kratkotrajan oporavak je moguć, pošto su se razmnožile nove mlade snežne krabe, ali će se loši uslovi verovatno nastaviti u narednim godinama.

Propast snežnih kraba ukazuje na šire ekosistemske promene na Arktiku dok se okeani zagrevaju i morski led nestaje. Okean oko Aljaske sad postaje negostoljubiv za nekoliko morskih vrsta, uključujući crvenu kraljevsku krabu i morske lavove.

Toplije Beringovo more takođe uvodi nove vrste ugrožavajući one koje dugo žive u njegovim hladnim vodama poput snežne krabe.

Obično postoji temperaturna barijera u okeanu koja sprečava vrste poput pacifičkog bakalara da stignu do vrlo hladnog staništa kraba. Međutim, tokom toplotnog talasa 2018-2019, pacifički bakalar je uspeo da dođe u te toplije nego inače vode i pojede deo preostale populacije snežnih kraba.

Viđene su promene u distribuciji vrsta i odnosu plen-predator koje su doprinele propadanju nekih vrsta poput pacifičkog bakalara u Aljaskom zalivu. Nove tehnologije kao što su dronovi i veštačka inteligencija sad se uključuju radi brže detekcije i reakcije u pogledu promena u životnoj sredini i ekoloških odgovora.

Arktički region se zagreva četiri puta brže nego ostatak planete, a istraživači kažu da je ono što se događa u Beringovom moru najava onog što dolazi.

Moramo prepoznati uticaje klimatskih promena. Tome se posvećuje mnogo pažnje iz dobrog razloga – od njih zavise životi ljudi.

(Telegraf Nauka/CNN)