Vreme čitanja: oko 3 min.
Društveni status može odrediti da li životinje žive brzo i umiru mlade
Vreme čitanja: oko 3 min.
Studija o makakijima sugeriše da lideri pridaju veći značaj neposrednom preživljavanju nego dugom životu.
Svako ko je bio na pikniku na plaži osetio je neprijatno krckanje peska u sendviču. Međutim, kod primata, tolerancija prema pesku možda zavisi od toga da li je bolje upotrebiti energiju za razmnožavanje i borbu protiv rivala ili za zaštitu zuba, kaže se u novoj studiji sa Dartmutskog koledža.
Društveni status može odrediti da li životinje daju prednost neposrednom unosu energije u odnosu na dugoročno zdravlje, ili obrnuto, piše Science Daily.
Preporučujemo
Lavovi i lavice socijalizuju se različito tokom života – i to možda oblikuje njihov opstanak
Darvinove žabe na Andamanskim ostrvima postave se naopačke prilikom polaganja jaja
Istraživači su posmatrali navike u iskrani dugorepih makakija na tajlandskom ostrvu Koram i videli da dominantne i najniže rangirane životinje kratko protrljaju hranu pokrivenu peskom o svoje krzno ili između svojih šapa pre nego je pojedu, zajedno sa najvećim delom peska, i prelaze na sledeći komad.
Majmuni srednjeg ranga, pak, imajući više vremena u svojim šapama, odnose hranu do vode i saperu pesak. Ove životinje često troše vreme i energiju na preterano čišćenje namirnica i čak ležerno šetaju plažom sa šapama punim hrane.
Nalazi daju uvid u način na koji životinje – čak i one u hijerarhijskim grupama – biraju strategije preživljavanja na osnovu individualnih potreba, kažu autori studije, koja podržava teoriju da životinje ponekad daju prednost neposrednom opstanku i reprodukciji naspram dugog života.
Tako je možda kod majmuna na vrhu i dnu hijerarhijske lestvice, čiji život je kratak i težak. Takve životinje troše i čuvaju energiju kad god mogu.
„Visokorangirani mužjaci se neprestano sukobljavaju sa drugim mužjacima, što maksimizira njihovu proizvodnju potomstva. Stoga moraju da jedu brzo kako bi nadoknadili potrošenu energiju“, kažu istraživači.
Majmuni koji peru svoju hranu možda igraju na duge staze. Posvećuju mnogo više vremena pranju hrane jer ne mogu priuštiti sebi oštećenje zuba i ugrožavanje svoje dugovečnosti. Ova strategija bi im mogla omogućiti da maksimizuju svoj potencijalni reproduktivni učinak tako što će živeti duže i imati više potomstva tokom života.
Nalazi bi mogli baciti svetlo na povezanost oštećenja viđenih kod fosilizovanih zuba ranih ljudi sa društvenom strukturom i pristupom vodi. Šta ako oštećenost zuba ukazuje na društveni status, a ne na svojstva hrane. Možda se radi o brzom jedenju, bez vremena za čišćenje hrane. Trebalo bi da budemo otvoreniji u razumevanju različitih oštećenja zuba.
Radi posmatranja prehrambenih navika makakija, istraživači su postavili komade krstavca na plažu – na podmetače, na pesak i u pesak. Tokom šest nedelja, zabeležili su skoro 1.300 slučajeva postupanja sa hranom 42 makakija.
Majmuni koji su prali hranu posvećivali su u proseku pet sekundi do više od minuta svakom komadu krastavca, dok je prosečno vreme za brzo skidanje peska sa krastavca bilo praktično nula. U laboratoriji je utvrđeno da pranje peskom pokrivenog krastavca uklanja 93% peska, a kratko trljanje samo 75%.
Pranje hrane među primatima nije uobičajeno. Makakiji sa ostrva Koram su prvi put viđeni da to rade nakon zemljotresa i cunamija u Indijskom okeanu 2004. Njihovo ponašanje je postalo atrakcija za turiste, koji su, pre nego što su vlasti to zabranile, bacali voće na plažu da bi gledali kako ga životinje peru.
Drugi poznati slučaj je među japanskim makakijima na ostrvu Kodžima. Istraživači su u 1950-im koristili slatki krompir da namame makakije ka plaži. Godine 1953, mlada ženka Imo je prva uzela peskom prekriveni krompir i oprala ga u vodi. Pet godina kasnije, druge životinje su usvojile tu praksu. Danas 92% makakija na ostrvu Kodžima pere svoju hranu.
Priča o Imo pokazuje kako neka individua može izazvati promenu u čitavoj populaciji. Posmatranje tako značajnog napretka u realnom vremenu olakšava razumevanje kako male promene mogu dovesti do velikih promena.
Širenje slične navike u dvema nezavisnim populacijama, odvojenim 50 godina i 5.000 kilometara, ukazuje na značaj kulture.
„Morate biti skloni eksperimentima i preduzimljivi da biste izmislili novo ponašanje u potpunosti, ali mora da bude dovoljno jasno kako bi druge individue razumele njegovu svrhu i kopirale ga“, kažu autori. „I moraju da budu dovoljno pametne da prepoznaju kad je druga životinja uradila nešto važno. To je kultura – shvatanje vrednosti i usvajanje nekog novog ponašanja“.
Vrednost pranja hrane za makakije smatrana je toliko očiglednom da niko nije to ranije proučavao. Čak i ako se nešto čini prirodnim, ipak je važno biti radoznao, postavljati pitanja i testirati pretpostavke, kažu istraživači.
U ovom slučaju, studija daje potpuniju sliku različitih kompromisa koje životinje prave s obzirom na svoju poziciju u društvenoj strukturi i bolje razumevanje načina na koji to navodi individue da se ponašaju različito.
(Telegraf Nauka/Science Daily)
Povezane vesti
Veštačka gnezda podstiču reproduktivni uspeh pingvina, ali ne postoji univerzalni dizajn
Ekstremna ponašanja papagaja – ponekad usvajaju, a ponekad ubijaju mladunce drugih papagaja
Beznogi vodozemci proizvode mleko za svoje mladunce
„Zadnjica“ ovog morskog crva pliva svojim putem
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
