Da li postoji tajna veza bakterija, prirode i matematike? Evo gde to možete otkriti

Velika knjiga prirode napisana je jezikom matematike, govorio je Galileo Galilej. Ova tvrdnja može nekom da deluje neverovatno, previše apstraktno, možda čak i gotovo magično.

Međutim, koliko je kredo velikog naučnika tačan može se videti na manifestaciji Maj mesec matematike i izložbi „Biotehnologija: Algoritmi prirode“ u Kulturnoj stanici Svilara u Novom Sadu, koju smo posetili u saradnji sa Centrom za promociju nauke.

- Cela izložba koncipirana je tako da kreće od samog početka, od nastanka bakterija, koje su glavni protagonisti. Svaka od četiri prostorije je jedna celina sa uporednom pričom o biologiji i matematici, a onda ulazimo u petu prostoriju gde predstavljamo biotehnologiju danas i ono što naši istraživači rade širom Srbije - objasnila nam je Danijela Vučićević, v.d. direktora Centra za promociju nauke.

Matematički princip i razmnožavanje

Sve počinje sa prikazom nastanka života na našoj planeti.

- Pre tri i po do četiri milijarde godina uslovi na Zemlji bili su potpuno drugačiji i verujemo da je život nastajao više puta, ali da se u ovom obliku kakav danas znamo, kada su nastali mikroorganizmi, desio samo jednom. Počinjemo od toga jer se bakterije razmnožavaju pomoću matematičkog principa, tj. ekspomencijalnog rasta – objašnjava ona.

Mnogo vremena je prošlo od nastanka bakterija do nastanka čoveka, dodaje. Prvi susret bakterija i čoveka desio se odavno, kada je počeo razvoj poljoprivrede.

- Ljudi su nekad koristili procese povezane s mikroorganizmima, a da nisu znali da su u pitanju mikroorganizmi. Ostavljali su, na primer, hleb da naraste, a da nisu bili svesni procesa. Tako je nastajao proces proizvodnje piva, sira, vina… Komadić hleba star 14.000 godina jedan je od arheoloških nalaza koji pokazuje da su drevne civilizacije koristile procese fermentacije. Oni su tada neke od tih procesa pripisivali božanskim silama, mislili su da se te fermentacije dešavaju nekim magičnim procesima – navodi Danijela Vučićević.

Mnogo nakon toga, u 17. veku, dolazi se do otkrića mikroorganizama, oni se opisuju, počinje da se shvata zašto se kvari hrana, zašto dolazi do fermentacije…

- Dolazi do neke vrste prekretnice u medicini i industriji. Gotfrid Vilhelm Lajbnic razvija svoj binarni sistem jedinica i nula, na kojima i danas počivaju računarski sistemi, matematika i biologija idu ka napretku… - objašnjava Vučićevićeva.

Na izložbi su, u rupama na zidu, predstavljena i otkrića koja su promenila tok – otkriće penicilina i antibiotika, prvi mikroskop, pojava vakcina, razvoj bioinformatike za vreme Drugog svetskog rata…

Skladištenje informacija u DNK

- Onda dolazimo do velike revolucije i prekretnice - otkrića strukture DNK. Tada saznajemo da struktura DNK ima četiri nukleotida, četiri slova koja nose informacije i imaju neverovatan potencijal, pa se DNK i danas razmatra kao medijum za skladištenje informacija. Alan Tjuring tada postavlja pitanje da li mašina može da komunicira s čovekom. Tada počinje da se razvija bioinformatika. Dolazi se do novih znanja poput sekveniranja DNK, koji koristimo u personalizovanoj medici, razvoja tehnologije rekombinantne DNK… Najveća prekretnica vezana za biotehnologiju danas je CRISPR, makaze koje će promeniti svet. Dugo se istraživao imunosistem bakterija, koja kada je napadne neki virus, ona ga automatski odstrani i sebe zaštiti. To je iskorišćeno kada su dve naučnice Emanuela Šarpentje i Dženifer Dudna istupile sa inovacijom baziranom na CRISPR tehnologiji editovanja gena, nazvanu CRISPR/Cas9. To je dovelo do velike revolucije što se tiče poljoprivrede, a tek 2020. su dobile Nobelovu nagradu. Ova metoda dovodi do važnih etičkih pitanja o kojima se mnogo raspravlja – objašnjava Danijela Vučićević.

U poslednjoj prostoriji predstavljena je biotehnologija danas.

- Sva predstavljena istraživanja su iz Srbije. Tu imamo različite teme od personalizovane medicine do pametne poljoprivrede i održivih resursa. Primera radi, Institut Biosens razvija senzor koji omogućuje da uočimo i uklonimo GM biljke sa polja na kome rastu naše biljke, jer one u stvari uništavaju useve. Na institutu za molekularnu genetiku razvijaju se proizvodi za pothranjivanje domaćih životinja i ljudi. Tu su uređaji za kompostiranje, zatim uređaj koji koristi mikroorganizme da iz elektronskog otpada izvuju sve što je kvalitetno, od zlata do legura – objasnila je Vučićevićeva.

Stari naziv, novi oblik

Maj mesec matematike organizuje se već 13. godinu zaredom.

- Manifestacija ima stari naziv, ali je zadobila drugi oblik. Na početku se krenulo sa osnovnom matematikom i promovisanjem upisivanja Matematičkog fakulteta. To više nije glavni cilj. Već da se prikaže matematika u kontekstu svojih matematičih modela i kako služi razvoju tehnologije, kako i sama napreduje – navela je v.d. direktorka Centra za promociju nauke.

Zložba u Galeriji Kulturne stanice Svilara u Novom Sadu biće otvorena od 12 do 20 sati svakog dana osim ponedeljka i to do 31. maja. U okviru Maja meseca matematike, koji organizuju Centar za promociju nauke i Matematičkog instituta SANU, pripremljeni su i mnogi drugi programi.

(Telegraf Nauka)