Reproduktivne tajne džinovskog antarktičkog morskog pauka konačno otkrivene posle 140 godina

Printskrin: Youtube/@IFLScienceOfficial

Možda „džinovski“, „morski“ i „pauk“ nisu najbolje reči za spajanje, ali na žalost arahnofoba i talasofoba – džinovski antarktički morski pauci ispuzali su direktno iz vaših košmara u realnost.

Iako tehnički gledano nisu pauci, ova čudna stvorenja dugih i tankih nogu sigurno izgledaju kao pauci i skrivaju mnogo tajni, od kojih su neke konačno otkrivene posle više od 140 godina, piše IFL Science.

Preporučujemo

Reprodukcija džinovskog antarktičkog morskog pauka (Colossendeis megalonyx) dugo je bila misterija za naučnike. Donedavno nisu znali ništa o reproduktivnoj ekologiji, embriologiji ili razvoju larvi ove vrste, kao ni drugih u porodici Colossendeidae.

Međutim, ekspedicija sa Havajskog univerziteta je 2021. godine uspela da prvi put posmatra neke od reproduktivnih ponašanja te vrste i reši deo misterije.

„Kod većine morskih paukova, muški roditelj brine o bebama noseći ih unaokolo dok se ne razviju“, kaže prof. Ejmi Moren. „Uprkos istraživanjima koja traju više od 140 godina, niko nije nikad video džinovske antarktičke morske paukove sa potomstvom ili znao nešto o njihovom razvoju“.

Roneći ispod antarktičkog leda, istraživači su naišli na grupe džinovskih morskih paukova koji su se parili i odneli ih u akvarijum radi dalje opservacije.

Dve grupe su proizvele hiljade sićušnih jaja u želatinastom oblaku. Njihov razvoj je bio spor, što je karakteristično za hladnokrvne životinje u Antarktiku, a prva larva se izlegla otprilike osam meseci nakon polaganja jaja. Larve su potonule i nisu plivale.

Takođe je posmatrano ponašanje odraslih jedinki oko jaja – jedna je, po svoj prilici otac, ostala u blizini kao da priprema jaja, skoro tri dana. Tokom tog vremena, jaja su postala zbijena i prilepljena za kamen. To je vrlo neobično ponašanje, pošto većina vrsta morskih paukova nosi svoja jaja do izleganja.

Ovo prvo posmatranje reproduktivne strategije C. megalonyxa, najvećeg i najimpresivnijeg morskog pauka, veoma je važno za bolje razumevanje biologije i prirodne istorije tih neobičnih životinja, i drugih poput njih, koje žive u jednom od najmanje proučenih delova okeana.

(Telegraf Nauka/IFL Science)