Vreme čitanja: oko 1 min.
Evropski Alpi erodiraju sporije nego pre više od 10.000 godina
Vreme čitanja: oko 1 min.
Deglacijacija tokom holocena (poslednjih 17.000 godina) je imala znatne efekte na okolna planinska okruženja dok su se glečeri povlačili i ostavljali izražene reljefne oblike kao što su grebeni debrija (morene).
Dodatni faktor je stopa erozije „novoizloženih“ planinskih padina, koja izaziva odrone. Novo istraživanje sugeriše da stope erozije možda opadaju u proteklim decenijama/vekovima u poređenju sa ranijim holocenom, piše Phys.org.
Naučnici su proučavali obronke planinske baze evropskih Alpa kako bi ispitali ulogu klimatskog zagrevanja u promeni stopa erozije. Radi se o redukovanom glacijalnom uticaju nakon poslednjeg glacijalnog vrhunca iz perioda mlađeg drijasa (pre oko 12.900 do 11.700 godina).
Preporučujemo
Dijamanti koji izbijaju iz Zemljinog centra otkrivaju izgubljenu istoriju superkontinenata
U čak 75 odsto zemlje postoji velika opasnost od razornih zemljotresa: Detaljna mapa otkrila rizike
Veće prosečne stope erozije dešavale su se tokom srednjeg do kasnog holocena na padinama koje si bile bez glacijalnog leda od pre oko 10.000 godina, u poređenju sa današnjim vremenom, i to je pripisano većem intenzitetu permafrosta i pukotinama zbog mržnjenja.
Ovaj efekat je pojačan sa povećanjem visine, pošto su planinski zidovi iznad 2.700 metara trpeli veću eroziju tokom mlađeg drijasa.
Međutim, taj obrazac je slabio tokom vremena, uz rapidno smanjenje stope erozije.
Početna velika, ali zatim brzo smanjujuća stopa erozije smatra se posledicom kombinacije povećanog pucanja zbog mraza, topljenja permafrosta i prilagođavanja predela povlačenju glacijalnog leda.
Sezonski snežni pokrivač takođe ima ulogu, s tim što deblji slojevi snega izoluju planinske zidove i odlažu procese zamrzavanja i topljenja.
Erozija zavisi od topografskih stresova (kao što je strmost padine) i klimatski izazvanih stresova (kao što su pukotine zbog mržnjenja, otapanje permafrosta i povlačenje glečera). Klimatski izazvani stresovi će se smanjiti zbog klimatskog zagrevanja, ali će topografski stresovi ostati postojani.
Ekstremni vremenski događaji mogu takođe povećati eroziju, kao i zemljotresi velike magnitude.
Zbog klimatskih promena, glečeri i permafrost će nestati, a pukotine usled mržnjenja će se smanjiti, što će, dugoročno gledano, rezultirati smanjenjem stopa erozije.
Međutim, kratkoročno gledano, povlačenje glečera i topljenje permafrosta će povećati stope erozije i opasnost od odrona, na šta će planinske zajednice morati da se prilagode u bliskoj budućnosti.
(Telegraf Nauka/Phys.org)
Povezane vesti
Zone drveća obnavljaju prirodu na plantažama uljanih palmi
Nemogući toplotni talasi pogađaju svaki deo sveta: Bez klimatskih promena nijedan od njih ne bi se dogodio
Zastrašujuće upozorenje čuvene naučnice: "Usred smo šestog velikog izumiranja!"
Planeta ključa, a biće još gore: Globalno zagrevanje dostići će zastrašujućih 2,7 stepeni do kraja veka
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
