Da li je moguć život u uslovima koji podsećaju na Mars? Evo šta zbunjuje biologe

Ilustracija: Theo Allofs / AFP / Profimedia

Goli, vetrom šibani vrhovi vulkana u pustinji Atakama, koja se prostire kroz Čile i Argentinu, neodoljivo podsećaju na uslove kakvi postoje na Marsu s obzirom na retku atmosferu ledene i ekstremno suve uslove koji vladaju tamo. Vrhovi koji prelaze 6000 metara nadmorske visine smatrali su se nemogućim za opstanak sisara. Međutim, nedavna studija objavljena u časopisu Current Biology dala nam je uvid u neverovatno otkriće.

Mumificirani miševi su otkriveni u ovom surovom prostoru što pomera granice naše spoznaje o mogućnosti opstanka kičmenjaka na našoj planeti, piše SciTech daily.

Preporučujemo

Biolog Džej Štorc, jedan od vodećih istraživača na ovom projektu, kaže da je neverovatno da sisari uopšte mogu da žive na obroncima ovih vulkana. Dobro trenirani alpinisti mogu ove uslove da izdrže jedan dan, ali činjenica da miševi žive na tim visinama nam govori da smo potpuno podcenili fiziološke granice malih sisara.

Štorc i njegovi saradnici su potpuno slučajno otkrili prve mumije na obroncima vulkana Salin kada su naišli na isušeni kadaver na ivici gomile kamenja. Nakon toga, znajući šta treba da traže ubrzo su počeli da pronalaze i druge mumije.

- Kada smo moj saradnik i ja pretražili ostatak kamenja otkrili smo još sedam mumija - priseća se Štorc.

Nakon toga, započeta je sistematska pretraga svih vulkana na Andima. Za sada su pretraženi obronci 21 vulkana, od kojih je 18 na nadmorskoj visini iznad 6000 metara. Sve u svemu, otkriveno je 13 mumificiranih miševa na visini većoj od 6000 metara. Ponekad mumije su se nalazile sa skeletalnim ostacima drugih miševa.

Datovanje metodom radioaktivnog ugljenika nam ukazuje da su mumije maksimalno nekoliko decenija stare. Neke od onih koje su pronađene na trećem mestu ispitivanja su procenjene na oko 350 godina starosti. Genetska ispitivanja su nam potvrdila da je reč o listouhim miševima Phyllotis vaccarum za koje je poznato da žive u nižim delovima ove oblasti.

Štorc takođe navodi da je otkriće mišijih mumija na ovim ledenim vetrovitim obroncima bilo neverovatno iznenađenje. U kombinaciji sa drugim podacima o životu miševa na andskim vulkanima prikupilo se sve više i više podataka o populacijiama miševa koji su već dugo nastanjeni na ovako ekstremnim nadmorskim visinama.

Ova otkrića sada postavljaju brojna pitanja. Jedno od najvažnijih je kako su sisari uspeli da žive u pustoši sačinjenoj od kamena i leda, gde temperature nikada nisu iznad nule i gde je vazduh duplo ređi nego na nivou mora. Potpuno je nejasno zašto bi se miševi odlučili da zauzmu ovo stanište. Poznato je da su pre više od petsto godina Inke obavljale žrtvene rituale sa ljudima i životinjama na obroncima nekih vrhova, ali ni jedna mumija nije dovoljno stara da bi mogla da se uvrsti u period kada su Inke obavljale ove rituale.

U tekućim istraživanjima naučnici ispituju da li su miševi sa velikih nadmorskih visina imali neke posebne odlike koje su im omogućavale preživljavanje u surovim uslovima sa malom količinom kiseonika u atmosferi. Sprovode se fiziološki eksperimenti sa živim miševima iz sličnih staništa kako bi se došlo do nekih odgovora. Naporedo sa tim, vrši se i nadzor nad populacijama malih sisara na visokim vrhovima Anda u Argentini, Čileu i Boliviji.

Štorc navodi da nam planinarsko-biološki nadzor u Andima donosi neverovatna nova otkrića o ekstremnom ekosistemu velikih nadmorskih visina.

(Telegraf Nauka / SciTech daily)