Naučnici iznenađeni: Miševi pokušavaju da pruže prvu pomoć i ožive onesvešćene pripadnike svoje vrste

Miševi mogu pokazivati ponašanja slična pružanju prve pomoći kada se nađu u prisustvu onesvešćenih saputnika, otkrili su naučnici. Iako su slična spasilačka ponašanja ranije primećena kod sisara sa većim mozgom, poput delfina i slonova, do sada nije bilo detaljnih istraživanja koja bi potvrdila ovakve sposobnosti kod manjih sisara. Nova studija, koju je predvodio neurolog Venđijan San sa Univerziteta Južne Kalifornije (USC), otkrila je da miševi koriste specifične tehnike, uključujući izvlačenje jezika, kako bi pomogli svojim onesvešćenim saputnicima da ponovo prodišu, piše Science alert.

Jedno od ključnih pitanja koje su naučnici pokušali da istraže jeste da li miševi svesno pokušavaju da pomognu ili je njihovo ponašanje rezultat instinkta. Iako ne mogu sa sigurnošću tvrditi da je pomoć namerna, činjenica da su miševi nastavili sa pokušajima oživljavanja tokom pet uzastopnih dana sugeriše da njihovo ponašanje nije samo posledica radoznalosti.

Preporučujemo

- Da je u pitanju samo refleksna reakcija, očekivali bismo da miševi brzo izgube interesovanje. Međutim, oni su uporno ponavljali postupke, posebno kada je onesvešćeni miš bio njihov poznanik – objašnjava San.

Dodatno, istraživanje je pokazalo da su miševi mnogo češće pokušavali da spasu saputnike s kojima su ranije bili u kontaktu nego potpune strance. Ova sklonost sugeriše da miševi ne reaguju automatski na nesvesno telo, već donose odluke zasnovane na prepoznavanju jedinke i kontekstu situacije.

- Ta pristrasnost prema poznatim jedinkama pokazuje da životinja ne reaguje refleksno na ono što vidi. Oni zapravo uzimaju u obzir okolnosti i identitet saputnika kada formiraju svoju reakciju - ističe neurolog Džejms Burket sa Univerziteta u Toledu, koji nije učestvovao u istraživanju.

San i njegov tim su sproveli seriju eksperimenata u kojima su svesni miševi bili izloženi različitim scenarijima. U nekim slučajevima, pored njih su stavljeni mrtvi miševi, u drugim su bili onesvešćeni ili nepokretni, dok su u pojedinim eksperimentima svesni miševi bili u prisustvu potpuno zdravih i budnih jedinki.

Rezultati su bili izuzetno zanimljivi. U 50% slučajeva, miševi su aktivno pokušavali da izvuku jezik onesvešćenih saputnika. Oni koji su dobili ovu vrstu prve pomoći brže su se oporavljali i počinjali da hodaju pre nego oni koji su ostavljeni sami. U 80% slučajeva, miševi su uklanjali predmet iz usta anesteziranih saputnika, koji su naučnici prethodno postavili kako bi testirali njihovu reakciju. Međutim, ignorisali su predmete smeštene u rektum ili genitalije onesvešćenog miša, što pokazuje da njihova reakcija nije samo refleksna, već specifično vezana za otvaranje disajnih puteva. Miševi su pokušavali čak i oživljavanje i mrtvih jedinki, ali nisu reagovali na jedinke koji su samo spavali, što sugeriše da prepoznaju razliku između sna i nesvesnog stanja.

- Počinju sa njuškanjem, zatim neguju onesvešćenog saputnika, a potom prelaze na vrlo intenzivnu fizičku interakciju. Bukvalno otvaraju usta onesvešćenog miša i izvlače mu jezik - objašnjava fiziolog Li Žang sa Univerziteta Južne Kalifornije.

Kako bi otkrili koji delovi mozga su odgovorni za ovo ponašanje, istraživači su analizirali moždanu aktivnost miševa tokom spasilačkih pokušaja. Otkrili su da se pri susretu sa onesvešćenim saputnikom aktivira medijalna amigdala, deo mozga poznat po svojoj ulozi u društvenim i emocionalnim reakcijama. Ova oblast se aktivirala isključivo u situacijama kada je miš pomagao onesvešćenom saputniku, a ne kada je reagovao na saputnika pod stresom. To sugeriše da su ponašanja povezana sa pružanjem prve pomoći odvojena od drugih oblika društvenog reagovanja.

Pored toga, naučnici su primetili povećanje nivoa oksitocina, hormona povezanog sa društvenim vezama i empatijom. Ovaj hormon se povećavao u paraventrikularnoj jezgri mozga, oblasti koja je ključna za negovanje i društvenu povezanost.

Ova istraživanja postavljaju važna pitanja o poreklu empatije i pomoći među sisarima. Do sada su ponašanja nalik spasavanju bila dokumentovana uglavnom kod inteligentnih sisara sa velikim mozgom, poput delfina, slonova i primata. Međutim, činjenica da i miševi – koji imaju znatno manji mozak – pokazuju slične reakcije sugeriše da je instinkt za pomoć u nevolji duboko ukorenjen u evoluciji sisara. Miševi su često smatrani jednostavnim životinjama, ali njihovo ponašanje ukazuje na složenost društvenih interakcija i sklonost ka pomoći unutar vrste.

Naučnici planiraju dalja istraživanja kako bi utvrdili da li se slična ponašanja mogu pronaći i kod drugih vrsta glodara, kao i da li se reakcije mogu modulirati u zavisnosti od društvenog konteksta ili iskustava miševa. Dosadašnje zaključke iz ovog istraživanja objavljeni su u časopisu Science.

(Telegraf Nauka / Science alert)