Zašto je Island toliko vulkanski aktivan? Magma se gomila, erupcija je neminovna

   
Čitanje: oko 2 min.
  • 0

Hiljade zemljotresa je poslednjih nedelja uzdrmalo islandski ribarski gradić Grindavik, oko 50 kilometara jugozapadno od Rejkjavika. Vlasti su pokrenule evakuaciju i javljeno je da je vulkanska erupcija neminovna. Iako je strah od izbacivanja magme ogroman, stanovnici Islanda navikli su da žive s tim, piše Džejmi Toro, profesor geologije sa Univerziteta Zapadne Virdžinije, za The Conversation.

Zašto je Island toliko vulkanski aktivan?

Odgovor ima dva dela: jedan ima veze sa onim što geolozi nazivaju vrelom tačkom, a drugi uključuje džinovske tektonske ploče koje se razdvajaju ispod Islanda.

- Kada se pojavila teorija o tektonskim pločama šezdesetih godina, geolozi su shvatili da se mnogo vulkana nalazi u zonama gde se tektonske ploče sreću. Tektonske ploče su gigatski delovi spoljnog sloja Zemlje koji nose kontinente i okeane i stalno su u pokretu. Vulkanska aktivnost kraj Grindavika je direktno povezana sa ovom vrstom tektonskih pokreta. Srednjeatlantski greben između evroazijske i severnoameričke ploče prolazi pravo kroz Island – navodi Toro.

On navodi da se na Islandu veliki vulkani nalaze na sličnoj površini kao Havaji. Vulkani tu obično izbacuju bazaltnu lavu, koja se topi na visokim temperaturama i lagano teče. Erupcije obično nisu eksplozivne, već lava omogućava gasovima da izađu.

Kako je Telegraf Nauka već pisao, pojedini naučnici upozoravaju da ova erupcija predstavlja samo početak novog ciklusa vulkanske aktivnosti koja bi mogla da traje vekovima.

- Vreme je isteklo. Možemo da se pripremimo za nekoliko stotina godina erupcija na Rejkjanesu – rekao je Edvard Maršal, istraživač sa Nordijskog vulkanološkog centra Univerziteta na Islandu, za LiveScience.

Ako magma na poluostrvu Rejkjanes eruptira, lava će brzo stići do odmarališta Blue Lagoon i geotermalne elektrane Svartsengi, piše LiveScience. Magma je trenutno od 500 do 800 metara ispod površine.

- Ukoliko priliv magme bude jednak tokom dužeg perioda, on će stići do površine u narednim danima ili nedeljama. Nivo lave će zavisiti od mesta gde se procep u zemlji otvori. U većini scenarija, lava će stići do ormarališta i elektrane u roku od nekoliko dana – rekao je za LiveScience Alberto Karaćolo, istraživač sa Instituta za zemaljske nauke Univerziteta na Islandu.

(Telegraf Nauka/The Conversation/LiveScience)

Video: Buzurović: Izložba prikazuje šta su to začini, kako ih koristimo i kako smo počeli da ih koristimo

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>