Pekara pokazuje najsuroviju i najbrutalniju stranu života u imperiji: Veliko arheološko otkriće u Pompeji

Robovi i životinje bili su sabijeni u mali prostor... Foto: Handout / AFP / Profimedia

Arheolozi koji rade na iskopavanjima u Pompeji, u regionu IX, blizu padina antičkog grada, otkrili su pekaru-zatvor, gde su robovi i magarci sabijeni u mali prostor da prave hleb. Ovo najnovije otkriće, piše Arkeonews, pokazuje najsuroviju i najbrutalniju stranu života u antičkom društvu i to u vreme najvećeg uspona Rimskog carstva.

Mala soba imala je samo mali prozor sa rešetkama koji je bio toliko visoko da robovi nisu mogli da vide spoljni svet. Otkrivena je tokom dela većeg projekta u kome se štite padine grada i dosad neiskopani delovi naselja potpuno uništenog u erupciji Vezuva 79. godine.

Preporučujemo

Tu su morali da rade i da spavaju

U članku objavljenom u E-Journal degli Scavi di Pompei, istraživači detaljno opisuju ovu klaustrofobičnu prostoriju kao „pekaru-zatvor gde su robovi i magarci sabijeni i terani da melju žitarice potrebne za pravljenje hleba“.

Pekara nije ličila na današnje prostorije za pravljenje hleba. Mali prozor puštao je u nju vrlo malo svetla. U njoj su robovi, robinje i životinje morale da rade i da spavaju.

Magarci su morali da hodaju u krug satima, danju i noću, a stavljan im je povez preko očiju. Oni su tako pomerali kamen za mlevenje, a pomagala im je osoba koja je i sama morala da gura kamen, ali i da bičem udara životinju. Takođe, robovi su morali da dodaju zrna žitarica i da vade brašno kada je vreme. Pločnik i dalje ima očuvane ureze napravljene da spreče klizanje životinje, ali i da joj pokaže cirkularni put.

Pekara, koja je i dalje radila u vreme erupcije Vezuva, kada su lava i pepeo potpuno prekrili grad i tako ga sačuvali za arheološka istraživanja, otkriva ekstremnu surovost po kojoj je Rimsko carstvo bilo i poznato.

- To je prostor u kome možemo da zamislimo ljude robovskog statusa… To je najšokantnija strana antičkog robovlasništva i njeno brutalno nasilje – rekao je Gabrijel Zuhatrigel, direktor Pompeje.

Menadžment Arheološkog parka Pompeja objašnjava da je brutalnost radnih uslova u mlinovima antičkog Rima opisana u delu Zlatni magarac pisca Apuleja. Tu je on opisao doživljaje izvesnog Lucija koji je u Tesaliji pretvoren u magarca i šta je sve morao da radi dok nije ponovo dobio ljudski lik.

- Fileb je odmah kupio i žito, dobro me naprtio i doveo do mlina. Onde su mnogo idući u krug okretali mlinove razne veličine i bez odmora mleli žito okrećući mlinsko kamenje ne samo danju, nego i noću uz svetlo, budni svu noć. Idućeg dana me već ujutru upregoše u mlin koji mi je izgledao najveći, pokriše mi odmah glavu, nagnaše me u krug krivudavim putem i tu morah ograđen sveudilj ići za svojim tragom i vraćajući se vlastitim stopama, ponovo započinjati svoj krug. O dobri bogovi, koliko je tu bilo jadnika s kožom svom išaranom plavim masnicama, a izudarana im leđa bila više zaklonjena nego pokrivena iskidanim krpama. Neki su imali imali samo krpicu preko donjega dela trbuha. A svi behu obučeni tako da se među dronjcima videlo sve. Čela su im bila obeležena slovima, kosa obrijana s jedne strane, a noge okovane u prsten. Izobličeni od pljavštine, s očnim kapcima izgorelim od vrela i gusta dima, oni skoro ništa nisu videli, kao rvači pred borbu koji se posiplju sitnim prahom, beleli su se prekriveni prljavim brašnom i pepelom – pisao je, između ostalog, Apulej o tim mlinovima.

Potreba za promenama

- U finalnoj analizi, prostori poput ovog objašnjavaju nam zašto su postojali ljudi koji su smatrali da taj svet treba promeniti i zašto je tih godina Pavle, tada član male religijske grupe koji je kasnije kanonizovan, napisao da je bolje da svi budemo robovi ne zemaljskog, već nebeskog gospodara – rekao je Zuhatrigel.

Inače, letos je u Pompeji, u vili Civita Đulijana, otkrivena soba koju su najverovatnije koristili robovi, a koja je pokazivala koliko je zastražujuć bio život najnižih slojeva u Rimskom carstvu. Kako je Telegraf Nauka tada pisao, oni su živeli sa pacovima i miševima, kraj kreveta bez dušeka je bio nužnik, a nije postojala nikakva mogućnost održavanja higijene.

(Telegraf Nauka/Arkeonews)