Šta vreme spavanja otkriva o razvoju mozga vašeg deteta

Foto: Shutterstock

Roditelji širom sveta brinu što njihova deca spavaju ili premalo ili previše.

Međutim, nova studija otkriva da neka deca efikasnije konsoliduju informacije tokom sna, tako da ređe prispavaju. Ostala deca, obično ona sa siromašnijim rečnikom i slabijim kognitivnim sposobnostima, moraju da spavaju češće.

Preporučujemo

Istraživači kažu da redukcija spavanja kod ove dece neće poboljšati razvoj mozga i da im treba dozvoliti da spavaju koliko god često i dugo im je potrebno, piše EurekAlert.

„Ima mnogo roditeljske nervoze oko spavanja. Roditelji brinu da njihova deca ne spavaju koliko je očekivano za njihov uzrast ili da spavaju previše često i previše dugo“, kaže vođa istraživačkog tima dr Teodora Gliga.

„Međutim, naše istraživanje pokazuje da to koliko često dete spava reflektuje individualne kognitivne potrebe. Neka deca efikasnije konsoliduju informacije tokom sna, pa spavaju ređe. Deca sa siromašnijim vokabularima ili slabijim učinkom u pogledu egzekutivne funkcije spavaju češće“.

„Mala deca će prirodno spavati koliko im je potrebno i treba im to dozvoliti“, dodala je ona.

Istraživači su proučavali 463 deteta uzrasta između osam meseci i tri godine tokom mera izolacije u 2020.

Roditelji su ispitivani o dečjim obrascima spavanja, sposobnosti da se fokusiraju na zadatak, zadrže informacije u memoriji i o broju reči koje razumeju i mogu da izgovore.

Takođe su pitali roditelje o socio-ekonomskom statusu – uključujući poštanski broj, prihod i obrazovanje – i o količini vremena koje deca provode pred ekranom ili u aktivnostima u prirodi.

„Mere izolacije su nam dale priliku da proučavamo prirodne potrebe za spavanjem kod dece zato što kad su deca u dnevnom boravku retko spavaju koliko im je potrebno“, rekla je Gliga.

Pošto su vrtići bili zatvoreni, to je značilo manje poremaćaja za dečje prirodne obrasce spavanja. Nijedno dete koje je bilo uključeno u studiju nije išlo u dnevni boravak.

„Otkrili smo da je struktura spavanja danju pokazatelj kognitivnog razvoja. Deca koja su spavala češće, ali kraće nego što se očekuje za njihov uzrast imala su siromašnije vokabulare i lošiju kognitivnu funkciju. Takođe smo otkrili da je ova negativna asocijacija između vokabulara i učestalosti spavanja jača kod starije dece“, dodala je ona.

Dok je većina roditelja rekla da mere izolacije nemaju uticaja na san njihove dece, postojala je veća verovatnoća da roditelji nižeg socio-ekonomskog statusa prijave pogoršanje u spavanju.

Vreme provedeno ispred ekrana se povećalo tokom izolacije, a aktivnosti u prirodi su se smanjile, ali to nije objasnilo razlike u dečjem spavanju.

Prethodno istraživanje je sugerisalo da oni koji paze na decu treba da ohrabruju česta spavanja kod dece predškolskog uzrasta.

„Naši nalazi sugerišu da deca imaju različite potrebe u pogledu spavanja – neka deca mogu prestati sa dremkama ranije zato što im više nisu potrebne. Druga mogu i dalje imati potrebu za dremanjem nakon što napune tri godine“.

„U Ujedinjenom Kraljevstvu, predškolske ustanove koje primaju decu uzrasta 3-5 godina nemaju planove za spavanje. Oni koji čuvaju decu trebalo bi da uzimaju u obzir mentalni, a ne hronološki uzrast kako bi ustanovili detetove potrebe za spavanjem“, kaže dr Gliga.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)