Svetla upaljena tokom čitave noći menjaju ponašanje riba, čak i u sledećoj generaciji

Foto: Alex Jordan / Max Planck Institute of Animal Behavior

Naučnici iz Instituta za hidrobiologiju Kineske akademije nauka i Instituta Maks Plank za ponašanje životinja pokazali su da svetlosno zagađenje – naročito kad je u pitanju svetlost u plavom spektru – može da promeni ponašanje riba posle samo nekoliko noći, i da ima uticaj na njihovo potomstvo.

Istraživano je kako ženske zebrice reaguju na izloženost veštačkom svetlu tokom noći, koje se smatra glavnim izvorom svetlosnog zagađenja na svetu.

Preporučujemo

Ribe su izložene različitim talasnim dužinama veštačke svetlosti tokom noći, što je izazvalo da plivaju manje, ostanu bliže jedna drugoj i provode više vremena blizu zida akvarijuma. Ova ponašanja slična anksioznosti viđena su kod riba pod svim talasnim dužinama svetlosti, ali je kratkotalasna svetlost plavog spektra izazivala najbrže i najveće promene.

Rezultati još otkrivaju da svetlosno zagađenje može imati dugoročne efekte: potomstvo majki izloženih svetlosti plivalo je manje iako nikad nije samo bilo izloženo.

Veštačko svetlo tokom noći zagađuje životnu sredinu dodajući luminescenciju na mesta koja bi inače bila mračna tokom noći. To svetlo postoji na otvorenom usled celonoćnog osvetljenja ulica, zgrada i industrijskih zona, a u zatvorenom prostoru dolazi od uređaja kojima posvećujemo pažnju uveče.

Poznato je da veštačko svetlo tokom noći utiče na većinu organizama tako što remeti prirodne ritmove bioloških procesa, koji su koordinisani ciklusima svetlosti i mraka.

Spavanje je jedan od glavnih procesa koji je poremećen veštačkom svetlošću tokom noći, tako da su naučnici želeli da saznaju šta to znači u pogledu načina života, tj. ponašanja.

Pošto su negativni efekti veštačkog svetla tokom noći poznati kod ljudi zbog izloženosti svetlosti plavog spektra, istraživači su ispitivali da li različite talasne dužine takođe utiču na ponašanje riba različito.

Otkriveno je da posle osam noći izloženosti, sve talasne dužine uzrokuju da ribe plivaju manje, da se drže više zajedno i da provode više vremena u blizini zida akvarijuma – ponašanje poznato kao tigmotaksa ili „grljenje zida“, što je pokazatelj anksioznosti kod životinja.

Međutim, efekat plave svetlosti mogao se videti ranije, posle samo pet noći izloženosti. Ovo je u skladu sa uticajem na ljude – izloženost plavoj svetlosti naših elektronskih ekrana ima najveći uticaj na naše spavanje i možda druge fiziološke cikluse.

Cilj istraživanja nije bio da otkrije mehanizam, ali naučnici pretpostavljaju da bi lišenost sna mogla biti u osnovi nalaza. To što se bihevioralne promene pokazuju posle pet ili osam noći izloženosti veštačkom svetlu, a ne odmah, može se objasniti nedostatkom sna: ribe bi mogle izdržati nekoliko noći, ali se posle previše poremećenog sna efekat pokaže.

Istraživanje je takođe otkrilo da se uticaji svetlosnog zagađenja ne završavaju na individualnom nivou, već da se prenose na potomstvo. Nakon izloženosti veštačkom svetlu, ribe su se raznožavale i njihovo potomstvo se razvilo u uslovima prirodne svetlosti. Deca izloženih majki su ispoljila smanjenu pokretljivost tokom dana iako sama nisu bila izložena svetlu tokom noći.

Svetlosno zagađenje je poremetilo prirodno ponašanje riba i taj poremećaj može imati posledice po snagu i sposobnost, kažu istraživači. Da bi se ublažile te posledice veštačkog svetla tokom noći na životinje u prirodi, treba posvetiti posebnu pažnju tome koje svetlo emituju ljudski izvori. Najbolje što se može uraditi je minimizacija upotrebe plave svetlosti tamo gde životinje pokušavaju da spavaju.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)