Nova epoha ljudi ovde se najbolje vidi: Jezero Kraford u Kanadi izabrano za primarni marker antropocena

Credit: Burston Cole/Canadian Press/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Jezero Kraford u Kanadi odabrano je kao lokacija koja najbolje predstavlja početak nove geološke epohe – antropocena ili epohe koju oblikuju ljudi, odlučili su naučnici iz Radne grupe za antropocen, a saopštio je Univerzitet u Sautemptonu iz Britanije.

Neki geolozi smatraju da sada živimo u antropocenu, novoj geološkoj epohi u kojoj ljudska aktivnost ima dominantan uticaj na klimu i životnu sredinu. Koncept ima veliki značaj na to kako gledamo naš uticaj na planetu. Međutim, među naučnicima postoji neslaganje oko toga kada je antropocen počeo, kako se skupljaju o tome i da li je uticaj ljudi dovoljan da započne geološku epohu, koja traje milionima godina. Zbog toga je formirana Radna grupa za antropocen.

Preporučujemo

- Sedimenti pronađeni na dnu jezera Kraford pokazuju značajan uticaj klimatskih promena. Sezonske promene u hemijskom i ekološkom sastavu vode stvorili su godišnje slojeve koji mogu da se smatraju markerima istorijske ljudske aktivnosti. Ta mogućnost da precizno beležimo i skupljamo informacije u geološku arhivu pokazuje globalne promene i zato su lokacije kao jezero Kraford tako važni. Tačka globalne granice stratotipa (GSSP) koristi se da se povežu slične promene na drugim mestima u svetu, pa je zato kritično imati robusne i ponovljive podatke na ovakvom lokalitetu – rekao je dr Sajmon Tarner, sekretar Radne grupe za antropocen sa Univerzitetskog koledža u Londonu, navedeno je u saopštenju.

Tim je skupio ključne uzorke iz različitih delova sveta, od koralnih grebenova do ledenog pokrivača. Uzorci su poslati na analizu na GAU Radioanalitičku laboratoriju pri Nacionalnom okeanografskom centru Univerziteta u Sautemptonu. Tu su počeli da primećuju ključne markere ljudskog uticaja na životnu sredinu – prisustvo plutonijuma.

- Prisustvo plutonijuma daje indikator kada je čovečanstvo postalo dominantna sila koja može da ostavi globalni otisak na našoj planeti. U prirodi je plutonijum prisutan samo u tragovima. Ali ranih pedesetih godina, kada su sprovedeni prvi testovi hidrogenske bombe, vidimo veliki porast nivoa plutonijuma u svim uzorcima sa različitih strana sveta. Nakon toga vidimo pad količine plutonijuma od sredine šezdesetih, kada je postignut sporazum o zabrani nuklearnih testova – rekao je prof. Endrju Kandi, šef Radiohemije životne sredine na Univerzitetu u Sautemptonu i član Radne grupe za antropocen.

Drugi indikatori ljudske aktivnosti su visoki nivoi pepela iz uglja, velike koncentracije teških metala poput olova, kao i prisustvo plastičnih vlakana i fragmenata. To se poklapa sa „velikim ubrzanjem“, dramatičnim porastom ljudske aktivnosti, od saobraćaja do upotrebe energije, koja je počela sredinom 20. veka i nastavlja se i danas.

Od stotine analiziranih uzoraka, oni iz jezera Kraford predloženi su da budu tačka granice stratotipa, zajedno sa sekundarnim lokacijama koje su takođe pokazale veliki uticaj ljudske aktivnosti. Dokazi su predstavljeni internacionalnoj komisiji naučnika, koji bi trebalo da potvrde antropocen kao novu geološku epohu tokom sledeće godine.

(Telegraf Nauka/University of Southampton)