Vreme čitanja: oko 2 min.
Džinovski dinosaurus je bio „čaplja iz pakla“, a ne ronilac
Vreme čitanja: oko 2 min.
Studija paleontologa sa Čikaškog univerziteta otkriva velike probleme sa ranijim pretpostavkama da je spinosaurus, megapredator sa leđnom „krestom“, jurio plen pod vodom.
Godinama traje rasprava o tome kako je dinosaurus sa leđnom krestom iz doba krede – džinovski Spinosaurus aegyptiacus – lovio svoj plen. Spinosaurus je bio među najvećim predatorima na Zemlji ikada i jedan od najprilagođenijih na vodene uslove.
Međutim, da li je bio akvatični žitelj mora, roneći duboko radi hvatanja plena, ili poluakvatični šetač koji je hvatao plen u plitkoj vodi blizu obale?
Preporučujemo
Zapanjujući fosili drveća stari 350 miliona godina
Bremenita žaba iz doba dinosaurusa verovatno ubijena tokom parenja
Nova analiza preispituje gustinu njegovih kostiju radi utvrđivanja životnih navika u vodenoj sredini, piše EurekAlert.
Plivač u dubokoj vodi ili predator iz plićaka?
Kad je detaljan opis skoro kompletnog spinosaurusa prvi put objavljen 2014, istraživači sa Čikaškog univerziteta su ga predstavili kao priobalno ili površinsko čudovište, a ne kao potpuno akvatičnog podvodnog predatora.
Kasnije, 2020, međunarodna grupa istraživača se suprotstavila tome pomoću novootkrivenih repnih kostiju sugerišući da se kretao kao jegulja da bi lovio pod vodom.
Studija iz 2022. je potvrdila mišljenje iz 2020. pokazujući da je spinosaurus imao guste kosti korišćene kao balast za ronjenje poput pingvina. Takođe je rečeno da su neki drugi spinosauridi, kao stariji afrički rođak Suchomimus imali manje guste kosti i verovatno se kretali u plitkim vodama.
Otprilike u isto vreme 2022, grupa paleontologa sa Čikaškog univerziteta je radi testiranja tih ideja napravila digitalne modele skeleta i mesa Spinosaurusa i Suchomimusa. Rezultati su pokazali da bi obe vrste bile nestabilne prilikom plivanja na površini i previše lagane za ronjenje i potpuno potapanje.
Sad ista grupa razmatra gustinu kostiju.
Nove kalkulacije za prastare fosile
Neki moderni akvatični sisari poput lamantina (manatija, morskih krava) imaju uvećane, guste kosti da bi ostali pod vodom. Velike kopnene životinje, poput slonova i dinosaurusa, takođe imaju guste kosti da bi podupirale njihovu uvećanu telesnu masu.
Većina savremenih ptica i mnogi dinosaurusi, uključujući spinosaurusa, imaju suprotno stanje, sa vazdušnim kesicama vezanim za pluća ili unutar kostiju kao pojas za spasavanje koji sprečava potapanje.
Ranije korišćena tehnika, filogenetska fleksibilna diskriminantna analiza (pFDA), poput mašinskog učenja trenira klasifikacioni algoritam na grupi vrsta čiji stil života je dobro poznat. U principu, istraživači bi mogli iskoristiti taj algoritam da procene verovatnoću da neka slabo poznata vrsta, kao što je spinosaurus, spada u jednu ili drugu bihevioralnu grupu.
Nažalost, ta tehnika ne funkcioniše dobro osim ako imate mnogo podataka, poredite stvari koje su vrlo slične i pazite da podaci zadovoljavaju izvesne statističke preduslove. Nova studija bi trebalo da pomogne paleontolozima u razumevanju i izbegavanju zamki pFDA i drugih vrsta širokih statističkih analiza.
„Mislimo da je spinosaurusu, jednom od najvećih predatora ikada, bila potrebna dodatna snaga kostiju da bi poduprla njegovu težinu na relativno kratkim zadnjim udovima. Spinosaurus je bio sposoban da šeta u vodama dubljim od 1,8 metara bez plutanja, gde je mogao da hvata ribe bilo koje veličine svojim kandžama i čeljustima – ali sve vreme držeći stopala čvrsto usidrena u blatu“, kažu autori.
(Telegraf Nauka/EurekAlert)
Povezane vesti
"Čaplja iz pakla" bila je vodeni ubica dugačak 10 metara
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
