"Čaplja iz pakla" bila je vodeni ubica dugačak 10 metara

Barioniks

Šta mislite, kako je moglo da izgleda nešto što su nazvali "čaplja iz pakla"? Čaplje koje žive danas imaju duge vratove i duge noge, i kljunove oštre poput igle. Zamislite "paklenu" verziju ove životinje, i možda pomislite da bi ona mogla da ima rogove ili da bljuje vatru. Ali u realnosti, ovo je bio dinosaurus sa zubima poput krokodila. Bar ovo tvrde naučnici koji su izučavali nedavno otkrivene fosilne ostatke na ostrvu Vajt, piše PopSci.

"Čaplja iz pakla" je jedna od dve nove vrste dinosaurusa koje su otkrivene, obe iz porodice Spinosauridae, što ih svrstava među spinosauride, a sve ovo je objavljeno u časopisi Scientific Reports.

- Spinosaurusi su kul. Ne koristim obično ovu reč "kul", jer nisam dovoljno kul da koristim termine kao što je "kul". A ako osoba koja uglavnom izbegava da koristi reč "kul" opiše dinosaurusa na takav način, taj dinosaurus mora da je strava - kaže Nil Gostling, evoulucioni biolog na Univerzitetu Sautempton.

Jedna stvar koja čini ove dinosauruse tako moćnim je činjeenica da su ovi Barioniksi bili frankenštajnovski kopneni teropodi sa telima dugačkim oko 10 metara, sličnim tiranosaurusima, ali sa glavama od 1 metra dužine koje su bile slične krokodilskim.

I dok su ovi spinosaurusi živeli na kopnu, bili su neobični jer su verovatno lovili u vodi, i to ribe koje su živele u rekama. Ovde je i objašnjenje onog naziva "čaplja iz pakla": naučnici veruju da su lovili ribe "udarima", slično kao što to danas rade čaplje.

"Čaplja iz pakla" je nazvana Ceratosuchops inferiodios, što u prevodu sa latinskog znači "rogata čaplja iz pakla sa licem krokodila". Drugi otkriveni dinosaurus je nazvan Riparovenator milnerae, što znači "Milnerov lovac sa obale", u čast britanske paleontološkinje Anđele Milner.

Ni Gostling ni njegov tim nisu pronašli fosile. Njih su otkrili i donirali dvojica sakupljača fosila, Brajan Foster i Džeremi Lokvud, koji su donirali svoj "ulov" Muzeju na Ostrvu dinosaurusa.

Prema Gostlingu, Ostrvo Vajt je najbolje mesto u Evropi, kad je reč o traženju fosila dinosaurusa, i jedno od 10 najboljih mesta na svetu, delom i zato što ostrvo erodira.

Kad je reč o samim fosilima, Gostling i njegov tim su radili sa dva pronalaska iz doba rane krede, od pre oko 125 miliona godina. Jedan je deo njuške i prednjeg dela lica, a drugi je deo osnove lobanje. Imaju i oko 50 drugih komada vilice sa kojima mogu da rade, pa su mogli da rekonstruišu otprilike kako je jedan od ova dva dinosaurusa mogao da izgleda.

Gostling kaže da, iako su ovi dinosaurusi slični, nije siguran da su živeli u isto vreme; možda ih dele milioni godina.

Iako ova dva pronalaska neće okrenuti naopačke bilo koji aspekt paleobiologije, Gostling kaže da će u najmanju ruku stručnjaci više pratiti spinosauride zbog njih. Analiza fosila takođe daje osnov za pravljenje mape migracija.

- Vidimo iz naše analize da spinosaurusi poreklo imaju u Evropi, i da su odatle migrirali u Južnu Ameriku, u Aziju i u Afriku - kaže Gostling. - Ovo je zaista uzbudljiva stvar koju smo otkrili, odgovore na geografska pitanja, i pitanja ekologije u smislu diverziteta.

(Telegraf Nauka/PopSci)