Prastari rođaci krokodila nisu zbog sinusa mogli da rone duboko

Foto: Wikipedia/NobuTamura email:nobu.tamura@yahoo.com palaeocritti, CC BY-SA 3.0

Nova studija sugeriše da pripadnici grupe thalattosuchia, koji su živeli u vremenu dinosaurusa, nisu mogli da istražuju duboko more zbog svojih velikih sinusa.

Kitovi i delfini (cetacea) evoluirali su od kopnenih sisara tokom otprilike 10 miliona godina i postali potpuno akvatični. U tom periodu su se njihovi koštano zatvoreni sinusi smanjili i razvili su sinuse i vazdušne mehure izvan svojih lobanja.

Preporučujemo

To bi ublažilo povećanja pritiska tokom dubljeg ronjenja, omogućavajući im da stignu do dubina od više stotina (delfini) i hiljada (kitovi) metara bez oštećenja lobanja.

Thalattosuchia su živeli tokom jure i krede. Dve glavne grupe su teleosauridi – koji su bili slični modernim gavijalnim krokodilima i verovatno živeli u priobalnim vodama i estuarijima - i metriorinhidi, koji su bili potpunije prilagođeni životu u moru, sa uglađenijim telima, udovima poput peraja i repnim perajima, pored ostalih morskih adaptacija.

Istraživači sa Univerziteta u Sautemptonu, Univerziteta u Edinburgu, i iz drugih instutucija, želeli su da vide da li su thalattosuchia ostvarili slične adaptacije sinusa kao kitovi i delfini tokom evolucionog puta sa kopna u more.

Kompjuterizovanom tomografijom su izmereni sinusi 11 lobanja, kao i lobanja 14 modernih vrsta krokodila i šest drugih fosilnih vrsta.

Lobanjski sinusi su se smanjivali tokom evolucije thalattosuchia dok su postajali akvatičniji, slično kao kod kitova i delfina. Istraživači misle da je to verovatno zbog razloga povezanih sa plovnošću, ronjenjem i hranjenjem.

Međutim, kad su thalattosuchia postali potpuno akvatični, njihovi sinusi su se proširili u poređenju sa precima.

I thalattosuchia i cetacea su razvili vanlobanjske sinuse. Međutim, dok sinusi cetacea doprinose regulisanju pritiska oko lobanje tokom dubokog ronjenja, široki sinusi su sprečavali metriorinhide da rone duboko.

„To je zato što se na većim dubinama vazduh u sinusima kompresuje, izazivajući nelagodnost, oštećenje ili čak kolaps u njušci zbog nesposobnosti da podnese ili izbalansira rastući pritisak“, objašnjavaju istraživači.

Dok kitovi i delfini imaju vrlo efikasne bubrege koji filtriraju so iz morske vode, morski reptili i ptice se oslanjaju na žlezde koje izbacuju so iz njihovih sistema.

Veći, složeniji sinusi u njuškama metriorinhida možda su doprinosili pražnjenju tih žlezda, kao kod modernih morskih iguana. Veliki problem za životinje sa žlezdama koje izlučuju so je „okorevanje“ – kad se so osuši i blokira sekrecione kanale. Savremene ptice protresaju glave kako bi to izbegle, a morske iguane kijaju kako bi izbacile so.

Thalattosuchia su izumrli u periodu rane krede, tako da nikad nećemo znati sigurno da li bi se – da su imali još evolucionog vremena – približili modernim kitovima i delfinima ili je potreba da mehanički dreniraju žlezde predstavljala nesavladivu barijeru za dalju akvatičnu specijalizaciju, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/Science Daily)