Nova vrsta čoveka?

Naučnici smatraju da su možda identifikovali novu vrstu čoveka nakon pronalaska prastare lobanje deteta koje je živelo pre oko 300.000 godina, piše Daily Mail.

Fosilizovani ostaci, koji uključuju vilicu, lobanju i nožne kosti, pronađeni su u Hualongdongu u Kini 2019.

Preporučujemo

Stručnjake je, pak, zbunilo to što facijalne osobine te individue nisu odgovarale grani koja se odvojila da bi formirala neandertalce, niti denisovce, niti nas, navodeći ih da pomisle da nam možda nedostaje grana na čovekovom porodičnom stablu.

Zanimljivo, istraživači kažu da ta nepoznata vrsta „nije imala pravu bradu“.

To bi je činilo sličnijom denisovcima – izumrloj vrsti prastarih ljudi u Aziji koja se odvojila od neandertalaca pre više od 400.000 godina.

Činilo se da udovi, gornji deo lobanje i vilica – koji su verovatno pripadali detetu od 12 ili 13 godina – „reflektuju primitivnije osobine“, smatraju eksperti iz Kineske akademije nauka.

Međutim, s druge strane, ostatak detetovog lica je imao crte koje više liče na moderne ljude.

To je navelo istraživački tim na zaključak da su otkrili potpuno novu liniju hominina – hibrid grane koja nam je dala moderne ljude i one koja je dovela denisovce u region.

Znači da je postojala linija homo erektusa koja je dovela do današnjeg homo sapijensa, linija denisovaca, i ova treća karika na homininskom porodičnom stablu u Aziji, koja nam je bila „filogenetski bliska“.

Ovaj nalaz je takođe značajan zato što su ranije studije o neandertalskim ostacima u Evropi i zapadnoj Aziji pronašle dokaze o četvrtoj liniji hominina koji je živeo u srednjem i kasnom pleistocenu.

Međutim, ta nedostajuća grupa nije zvanično identifikovana u fosilnoj evidenciji.

U Kini se homo sapijens pojavio pre oko 120.000 godina. Novo istraživanje, pak, sugeriše da su naše „moderne“ osobine bile prisutne mnogo duže nego u regionu istočne Azije.

Istraživači misle da se možda poslednji zajednički predak homo sapijensa i neandertalaca pojavio u jugoistočnoj Aziji i kasnije se proširio na sve kontinente.

Redosled čovekove evolucije

Ovaj redosled se može pratiti milionima godina u prošlost. Stručnjaci procenjuju da se porodično stablo razvija ovako:

Pre 55 miliona godina – evoluiraju prvi primitivni primati.

Pre 15 miliona godina – hominidi (veliki čovekoliki majmuni) evoluiraju od predaka gibona.

Pre 7 miliona godina – evoluiraju prve gorile. Kasnije se odvajaju loze šimpanzi i ljudi.

Pre 5,5 miliona godina – ardipitek, rani „protočovek“ deli osobine sa šimpanzama i gorilama.

Pre 4 miliona godina – pojavljuju se australopitecini, rani ljudi poput velikih čovekolikih majmuna. Imali su mozgove ne veće od mozga šimpanze, ali druge osobine sličnije ljudskim.

Pre 3,9-2,9 miliona godina – australopithecus afarensis je živeo u Africi.

Pre 2,7 miliona godina – paranthropus je živeo u šumi i imao velike čeljusti za žvakanje.

Pre 2,6 miliona godina – ručni klinovi postaju prva velika tehnološka inovacija.

Pre 2,3 miliona godina – homo habilis (vešt čovek) se pojavljuje u Africi.

Pre 1,85 miliona godina – nastaje prva „moderna“ šaka.

Pre 1,8 miliona godina – homo ergaster počinje da se pojavljuje u fosilnim svedočanstvima.

Pre 800.000 godina – rani ljudi kontrolišu vatru i prave ognjišta. Veličina mozga brzo raste.

Pre 400.000 godina – počinju da se pojavljuju neandertalci i da se šire po Evropi i Aziji.

Pre 300.000 do 200.000 godina – homo sapijens, moderni čovek, pojavljuje se u Africi.

Pre 54.000 do 40.000 godina – moderni ljudi stižu u Evropu.

(Telegraf Nauka/Daily Mail)