Tragovi od aviona utiču na živi svet? U priču se uključio i Google: Preusmeravaju se letovi

Kondenzacioni tragovi aviona odgovorni su za značajan deo klimatskog uticaja vazdušnog saobraćaja, a novi projekat uz pomoć veštačke inteligencije pokušava da ih smanji bez velikih promena u načinu letenja.

Svetska javnost bila je iznenađena kada je 2023. godine Evropska federacija za transport i životnu sredinu objavila podatke o zagađenju koje proizvodi pomorski saobraćaj. Posebnu pažnju privukao je podatak da jedan kruzer dnevno može da proizvede količinu određenih zagađujućih čestica, poput PM2,5 i PM10, uporedivu sa emisijama čak milion automobila.

Preporučujemo

Međutim, ni vazdušni saobraćaj nije bez značajnog uticaja na životnu sredinu.

Sektor civilnog vazduhoplovstva direktno je odgovoran za oko 2–3 odsto globalnih emisija ugljen-dioksida. Prosečna emisija iznosi oko 285 grama CO₂ po putniku i kilometru. Ipak, kada se uračunaju i indirektni efekti letenja, ukupni uticaj avio-saobraćaja na zagrevanje planete procenjuje se na oko 4–5 odsto.

Jedan od ključnih problema nisu samo emisije ugljen-dioksida već i ono što se događa u atmosferi na velikim visinama.

Kondenzacioni tragovi nisu samo „tragovi na nebu“

Vodena para i čestice iz izduvnih gasova aviona mogu na velikim visinama da formiraju kondenzacione tragove, poznate kao contrails. Oni se pod određenim atmosferskim uslovima mogu pretvoriti u oblake koji zadržavaju toplotu i tako dodatno doprinose zagrevanju Zemlje.

Efekat je naročito izražen tokom noći, kada ovi oblaci mogu da spreče deo toplote da napusti atmosferu. Tokom dana situacija je složenija, jer kondenzacioni tragovi istovremeno mogu da odbiju deo Sunčeve svetlosti koja stiže do Zemljine površine.

Prema podacima navedenim u nedavnom izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), kondenzacioni tragovi učestvuju sa oko 35,3 odsto u ukupnom klimatskom uticaju avio-saobraćaja.

Rešenje bi moglo da bude jednostavno, promena visine leta

Kondenzacioni tragovi ne nastaju iza svakog aviona. Za njihovo formiranje potrebni su odgovarajući meteorološki uslovi, pre svega područja sa dovoljno visokom vlažnošću na visinama na kojima avioni lete.

Zbog toga bi, u određenim situacijama, bilo dovoljno da avion promeni visinu leta i izbegne takvo područje. Takva promena može zahtevati nešto veću potrošnju goriva, ali bi ukupni klimatski efekat leta mogao biti znatno manji.

Upravo na toj ideji zasniva se novi pristup u kojem veštačka inteligencija analizira ogromne količine meteoroloških podataka, satelitske snimke i informacije o letovima kako bi predvidela gde postoji najveća verovatnoća nastanka kondenzacionih tragova.

Piloti i kontrolori vazdušnog saobraćaja zatim mogu da naprave ciljane izmene rute ili, još jednostavnije, promene visinu leta kako bi se izbegla kritična područja.

Google i „Operacija Blue Skies“

Na razvoju ovog pristupa radi Google, u saradnji sa britanskom vladom, naučnim institucijama, među kojima je i Univerzitet u Kembridžu, kao i kompanijama iz avio-industrije.

Cilj je da se pomoću veštačke inteligencije unapred utvrdi gde bi mogli da nastanu kondenzacioni tragovi koji imaju najveći efekat na zagrevanje i da se letovi na tim mestima prilagode.

Prvi rezultati testiranja pokazuju da bi pristup mogao da bude veoma efikasan.

Tokom šestomesečnog eksperimenta, kompanija American Airlines izvela je 70 probnih letova koristeći prognoze zasnovane na veštačkoj inteligenciji. Prema rezultatima testa, količina kondenzacionih tragova smanjena je za 54 odsto, uz svega oko 2 odsto veću potrošnju goriva.

To je posebno značajno jer pokazuje da smanjenje klimatskog uticaja ne mora nužno da zahteva potpuno novu tehnologiju aviona ili goriva. U nekim slučajevima dovoljna bi mogla da bude precizna informacija o tome gde avion ne bi trebalo da leti.

Sledeća faza: 10.000 letova preko Atlantika

Nakon testiranja, projekat ulazi u novu fazu pod nazivom „Operacija Blue Skies“, koja se predstavlja kao prva inicijativa ove vrste koju podržava jedna država.

Za eksperiment je odabrano područje Shandwick u istočnom delu koridora severnog Atlantika. Procena je da ovo područje učestvuje sa približno 5 odsto u ukupnom nastanku kondenzacionih tragova na planeti.

Program će trajati 30 meseci i obuhvatiće dva operativna testa. U zavisnosti od meteoroloških uslova, mali deo od oko 10.000 letova za koje se očekuje da će prolaziti kroz ovu oblast biće blago preusmeren ili će im biti promenjena visina leta.

Ideja je jednostavna: umesto da se menja svaki let, veštačka inteligencija bi trebalo da prepozna samo one situacije u kojima bi mala promena putanje mogla da spreči nastanak kondenzacionog traga koji bi satima zadržavao toplotu u atmosferi.

Ako se rezultati eksperimenta potvrde u većem obimu, avio-industrija bi mogla da dobije relativno jednostavan alat za smanjenje klimatskog uticaja postojećih letova – bez čekanja na masovnu elektrifikaciju aviona ili potpun prelazak na nova goriva.

Za putnike bi promena mogla da bude gotovo neprimetna. Za atmosferu, međutim, nekoliko stotina metara promene visine leta u pravom trenutku moglo bi da napravi značajnu razliku.

(Telegraf.rs)