Rodni stereotipi odražavaju podelu rada između žena i muškaraca širom sveta

Globalni podaci objašnjavaju zašto se kulturna uverenja o veštinama i odlikama ličnosti muškaraca i žena razlikuju širom sveta.

Istraživači sa Severozapadng univerziteta u Ilinoisu i švajcarskog Univerziteta u Bernu sproveli su prvo istraživanje koje je uporedilo stavove o rodu pomoću multinacionalnih podataka sakupljenih u periodima sa vremenskim razmakom od 30 godina.

Preporučujemo

Međunarodna studija otkriva da uverenja ljudi o svojstvima žena i muškaraca proizilaze iz različitih društvenih uloga koje imaju u domaćinstvima i na radnim mestima.

Cilj istraživanja je bio da se razumeju izvori stereotipa o muškarcima kao samouverenoj i ambicioznoj, a o ženama kao nežnijoj i brižnijoj grupi. Studija je pokazala da ovi stereotipi odražavaju različite društvene uloge tipične za žene i muškarce u domaćinstvima i na radnim mestima širom sveta.

Istraživanje je bazirano na Galupovom ispitivanju javnog menjenja iz 1995. godine u 22 zemlje, što je replikovano i prošireno na 40 zemalja u ispitivanju iz 2023. Rezultati su pokazali da su ispitanici u svim državama i u obe vremenske tačke izjavili da su muškarci agentniji, sa osobinama kao što su ambicija i kompetitivnost, dok su žene komunalnije, sa osobinama kao što su toplina i brižnost.

Ovi nalazi mogu delovati iznenađujuće, s obzirom na globalne tendencije koji pokazuju sve veći broj žena kao plaćene radne snage širom sveta. Međutim, postoji jednostavno objašnjenje, kažu istraživači.

„Istrajnost stereotipa o muškarcima širom sveta kao asertivnijih odražava kontinuiranu prekomernu zastupljenost muškaraca u najistaknutijim ulogama sa visokim statusom, kao što su generalni direktori velikih korporacija. U stvari, iako žene sve više zauzimaju ove liderske pozicije, one su obično u organizacijama sa društvenijom misijom, poput rukovodilaca u neprofitnim i obrazovnim organizacijama“, kažu autori studije.

Takođe, stereotip o muškarcima kao delatnicima podržava muška dominacija u širokom spektru zanimanja koja zahtevaju hrabrost i fizičku snagu, kao u slučaju vatrogasaca, policajaca i vojnika.

Slično objašnjenje postoji za to kako se komunalni stereotip o ženama kao nežnijem i brižnijem rodu razlikuje širom sveta. Istraživači su otkrili da je taj stereotip jači u zemljama sa većom poslovnom segregacijom žena u komunalne domene, poput nastave. Drugačije rečeno, stereotipi širom sveta odražavaju uloge koje ljudi vide da žene i muškarci imaju u svojim društvima.

„Čak i sad postoji lako prepoznatljiva rodna podela rada na radnom mestu i u domaćinstvu koja objašnjava stereotipe o ženama i muškarcima. Rodni stereotipi nisu fikcija. Oni predstavljaju ono što vidimo u svakodnevnom životu“, kažu istraživači.

Možda nije iznenađujuće da rodni stereotipi o kompetentnosti, inteligenciji i kreativnosti, odražavaju stepen fakultetskog obrazovanja žena i muškaraca. Pošto se broj obrazovanih žena povećava, ljudi počinju da veruju da su žene i muškarci jednako kompetentni.

Sve u svemu, studija sugeriše da su rodni stereotipi rezultat viđenja uloga koje žene i muškarci obično imaju u svojim društvima. „To znači da napori da se okončaju rodni stereotipi mogu biti efikasni samo ako žene i muškarci dobijaju sličnije pozicije i uloge“.

Još jedan bitan nalaz

U zemljama gde su žene imale veću političku moć i bile bolje zastupljene na pozicijama šefova vladinih agencija, ljudi su ženama pripisivali više zaokupljenosti zajednicom – ali ne više poslovnosti – nego muškarcima. Verovatno objašnjenje je da žene obično zauzimaju društvenije verzije uloga, npr. kao šefovi agencija za porodicu i decu, a ne finansije i odbranu.

Istraživači smatraju da naširoko deljena uverenja o osobinama muškaraca i žena imaju dalekosežne posledice. Iako ovi rodni stereotipi mogu biti korisni kao prečice koje vode razmišljanje u svakodnevnom životu, takođe mogu podsticati nepravedne procene pojedinaca koji nisu tipični za svoju rodnu grupu.

„Stereotipi mogu učiniti da ljudi koji se ne uklapaju u očekivanja izgledaju ne samo iznenađujuće, već i neprihvatljivo, što dovodi do neodobravanja, npr. žene koja je uspešna kao aerokosmički inženjer ili muškarca koji je brižan učitelj maloj deci“, kažu istraživači.

Stereotipi mogu naškoditi i društvu i pojedincima. Rodni stereotipi imaju tendenciju da obeshrabruju jednake šanse i zanemaruju talenat kad dovode u pitanje ono što je tipično za muškarce i žene.

Politika koja bi podržala fleksibilniju podelu rada i tako oslabila rodne stereotipe uključuje omogućavanje roditeljskog odsustva za očeve i poboljšanje opcija za brigu o deci kako bi majke mogle da zadrže zahtevne karijere van kuće.

Istraživači su istakli da automatizacija mnogih poslova koji su nekad zahtevali težak fizički rad otvara nove mogućnosti za žene u takvim oblastima. Stereotipi su takođe oslabljeni prihvatanjem kvalifikovanih muškaraca na dominantno ženske pozicije brige o deci i drugog staranja. Takođe je korisna državna politika koja se protivi rodnoj diskriminaciji i promoviše jednake šanse.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)