Igbo i angika: Kako spasiti 3.000 ugroženih jezika na svetu

D. M.
D. M.    
Čitanje: oko 3 min.
  • 0

Predviđa se da će polovina svih jezika nestati u roku od nekoliko decenija. Aktivisti se okreću onlajn instrumentima kako bi ih sačuvali.

Svake godine svet izgubi neke od svojih 7.000 jezika. Roditelji prestaju da ih govore deci, reči su zaboravljene i zajednice gube sposobnost da čitaju sopstvena pisma.

Stopa tog gubitka se ubrzava – od jednog svaka tri meseca pre deset godina do jednog svakih 40 dana u 2019, što znači da devet jezika nestane godišnje.

Agencija Ujedinjenih nacija za kulturu, Unesko, kaža da su predviđanja da će polovina jezika na svetu nestati do kraja veka – optimistična.

Neki jezici nestaju sa svojim poslednjim govornicima, ali su hiljade ugrožene zato što se ne govore dovoljno rasprostranjeno ili se ne koriste u službenim sredinama kao što su škole ili radna mesta.

U toku je tihi otpor u zajednicama koje smatraju da su njihove tradicije ugrožene dominacijom jezika koji se globalno najviše govore, kao što je engleski, ili zvaničnih jezika njihovih zemalja.

„Ne radi se samo o jeziku, već i o ljudima. I o istoriji i kulturi. Kad jezik umre, sve povezano s njim takođe umire“, kažu aktivisti.

Predviđeno je da će zapadnoafrički jezik igbo nestati do 2025. Ključno je da postoji obimna arhiva reči i značenja, kako se piše i kako se koristi, kažu aktivisti koji pomažu u očuvanju jezika putem organizacije Wikitongues.

Video snimci osoba koje govore jezik angika iz države Bihar na istoku Indije predstavljaju način očuvanja oralne kulture, uz obezbeđivanje transkripcije i prevoda. Dokumentovanje narodnih pesama takođe pomaže upoznavanju i očuvanju kulture.

Bitno je da to bude dostupno drugim ljudima, a ne samo arhivirano u neku biblioteku. Oralna kultura nestaje pošto su nove generacije sklonije slušanju industrijski proizvedene muzike, a ne okupljanju i pevanju u grupama.

Iako jezik angika govori oko sedam miliona ljudi, ne koristi se u školama i retko se zapisuje, što ubrzava njegovu propast. Neki ljudi se stide da ga govore zbog stigme inferiornosti, pored dominantnih jezika kao što je hindi.

Wikipedia je omiljena među borcima za očuvanje jezika kao dobra platforma za postavljenje medija na internet i izgradnju efikasnih i pristupačnih rečnika. Wikitongues se posebno fokusira na pomoć aktivistima da dokumentuju jezike koristeći kolektivne resurse kao što su rečnici i unosi sadržaja na alternativnim jezicima. Na ovaj način je dokumentovano oko 700 jezika.

Radi se na upotrebi veštačke inteligencije u cilju dokumentovanja jezika putem procesuiranja tekstova i unošenja u četbotove, mada postoje etičke brige zbog „krađe“ pisanog materijala u cilju obuke kompjuterskog programa.

Mnogi jezički aktivisti takođe kreiraju knjige i snimke koji se mogu deliti naširoko. Lokalne radio stanice takođe odavno imaju programe na lokalnim jezicima.

Za narod Rohindža iz Mjanmara, koji sad uglavnom žive kao izbeglice u Bangladešu nakon višedecenijskog progona, zabrinutost da će njihov uglavnom oralni jezik biti izgubljen zbog raštrkanosti u inostranstvu dovela je do pokušaja razvoja pisane verzije.

Knjige napisane nedavno razvijenim pismom hanifi distribuirane su u više od 500 škola u izbegličkim kampovima u Bangladešu, u kojima živi više od milion ljudi.

„Upotreba knjiga prevedenih na jezik rohindža, kao i istorijskih, političkih i edukativnih knjiga objavljenih na našem jeziku, može značajno ubrzati proces edukacije naše zajednice“, kažu u Centru za kulturno nasleđe Rohindža. „Ako učenje našeg jezika bude prioritet, naročito za mlađu generaciju, možemo sprečiti gubitak i obrazovanja i kulturnog identiteta. Inače će se buduće generacije suočiti sa dvostrukom pretnjom – gubitka svog jezika i pristupa sadržajnom obrazovanju“.

Ovaj muzej obezbeđuje fizički prostor za kulturu Rohindža. Takođe se radi na upotrebi pisma na društvenim mrežama, gde većina Rohindža piše koristeći latinično ili burmansko pismo.

Međutim, nakon očuvanja, aktivisti moraju da ubede ljude da koriste jezik, što je veliki izazov.

Iako je igbo jedan od najvećih jezika u Nigeriji, mnogi roditelji smatraju da je samo engleski koristan za budućnost deteta. Videli su da ako ne govorite engleski – ne pripadate, niste deo društva, kao da ne znate ništa. Tako da više niko nije prenosio jezik.

Međutim, nastojanja na očuvanju su imala efekta i jezik napreduje – 2025. je već stigla, a igbo definitivno ne umire. Neki jezik može postati ugrožen, ali se onda ljudi koji govore taj jezik takođe mogu boriti za njegov opstanak.

(Telegraf Nauka/Guardian)

Video: Svečana dodela priznanja projektima građanskih naučnih istraživanja

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>