Mentalno podsticajan rad ima ključnu ulogu u sprečavanju demencije

Foto: Shutterstock

Ako je rad stalna bujica mentalno zahtevnih izazova, izliva kreativnosti i delikatnih pregovora da bi radnici bili zadovoljni, smatrajte se srećnim.

Istraživači su otkrili da što više koriste mozak na poslu – ljudi su izgleda bolje zaštićeni od problema sa razmišljanjem i pamćenjem koje donosi starost, piše Guardian.

Preporučujemo

U studiji koja je obuhvatila više od 7.000 Norvežana na 305 radnih mesta, oni sa mentalno najmanje zahtevnim poslovima imali su 66% veći rizik od blagih kognitivnih poremećaja i 31% veći rizik od demencije nakon 70. godine života, u poređenju sa onima na mentalno najzahtevnijim pozicijama.

„To pokazuje koliko je rad zaista značajan“, kaže dr Trine Edvin iz Univerzitetske bolnice u Oslu. „Važno raditi i koristiti mozak, i koristiti mozak za učenje novih stvari“.

Istraživači su ispitali kognitivnu kompleksnost raznih poslova na osnovu količine rutinskog manuelnog i mentalnog rada i stepena analitičkih i interpersonalnih zadataka.

Većina ljudi je radila poslove sa sličnim stepenima kognitivnih zahteva tokom svojih 30-ih, 40-ih, 50-ih i 60-ih, što znali da su oni koji su počeli da rade na manje mentalno stimulativnim pozicijama imali tendenciju da ostanu na njima, kao i oni koji su počeli sa kognitivno zahtevnih poslovima.

Iznad 70 godina starosti, dobrovoljci su uradili standardne testove razmišljanja i pamćenja i klasifikovani kao oni bez kognitivnih oštećenja, oni sa blagim kognitivnim oštećenjem ili oni sa demencijom. Od onih koji su radili kognitivno najmanje zahtevne poslove, 42% je imalo blago kognitivno oštećenje, u poređenju sa samo 27% onih na kognitivno najpodsticajnijim radnim mestima.

Među najstimulativnije poslove su svrstani učitelji i univerzitetski nastavnici. Neki od najmanje kognitivno zahtevnih poslova su uključivali repetitivne manuelne zadatke, kao što su putarski, češćenje i dostavljanje pošte.

Ranije studije su pokazale da obrazovanje ima veliki značaj u zaštiti od kognitivnog propadanja u starosti. Deo razloga je to što obrazovaniji ljudi imaju veće šanse, i sposobnost, da vode zdravije živote.

Međutim, izgleda da obrazovanje takođe stvara „kognitivnu rezervu“ – kapacitet za improvizaciju i pronalaženje alternativnih načina da se nešto uradi – što možda doprinosi sprečavanju mantalnog propadanja, kao što fizičko vežbanje odlaže fizičko propadanje.

Viši nivoi obrazovanja su doprinosili oko 60% zaštitnog efekta kod ljudi sa mentalno podsticajnim poslovima. To znači da je obrazovanje vrlo važno, ali i šta radite kasnije – kako upotrebljavate mozak tokom rada. Gradite vašu kognitivnu rezervu na poslu tako što ste kognitivno aktivni, kažu naučnici.

Nalazi sugerišu da bi ljudi koji radni vek provedu na manje mentalno podsticajnim radnim mestima mogli imati koristi od dodatnog obrazovanja i kognitivno zahtevnijeg slobodnog vremena van radnog mesta.

Ne samo da obrazovaniji ljudi rade kognitivno podsticajnije poslove, već kognitivna stimulacija na radnom mestu putem rešavanja problema i novih situacija ima uticaj. To je mnogo kognitivne stimulacije, pošto većina ljudi radi mnogo sati dnevno mnogo godina, kaže prof. Džil Livingston sa Londonskog univerzitetskog koledža.

Međutim, rad možda nema toliko veliki uticaj kao obrazovanje jer se mozgovi dece i mladih mogu promeniti više nego mozgovi odraslih radi povećanja kognitivne rezerve.

(Telegraf Nauka/Guardian)