Doktori obnavljaju vid putem vađenja i implantiranja zuba u oko

Na 34-godišnjem Brentu Čepmenu iz Britanske Kolumbije izvedena je jedna od prvih operacija „zub u oko“ u Kanadi. Samo nekoliko stotina ljudi je podvgrnuto toj operaciji širom sveta, piše Live Science.

Čepmen je sa 13 godina imao retku i ozbiljnu autoimunsku reakciju nakon uzimanja normalne doze ibuprofena. Ta reakcija, Stivens-Džonsonov sindrom, aktivira imunski sistem, navodeći ćelije da napadaju kožu i sluzokožu. Sindrom je izazvao teške povrede nalik opekotinama po čitavom Čepmenovom telu, uključujući površine očiju.

Preporučujemo

Njegova leva rožnjača – transparentna kupola koja pokriva oko – uništena je kad je jedna od povreda bila inficirana, i izgubio je najveći deo sposobnosti vida u desnom oku zbog oštećenja rožnjače.

Tokom naredne dve decenije, Čepmen je operisan više od 50 puta, uključujući 10 pokušaja implantacije rožnjače na desnom oku, ali je većina bila neuspešna. Neke od operacija su privremeno obnovile delimičan vid, ali nijedna nije mogla trajno da obnovi njegovu sposobnost viđenja.

Doktori su predložili hiruršku proceduru zvanu osteo-odonto-keratoproteza ili operacija „zub u oko“ radi obnavljanja vida u Čepmenovom desnom oku. Ta tehnika je prisutna od 1960-ih, ali ranije nije bila izvedena u Kanadi.

Procedura uključuje vađenje jednog od pacijentovih zuba i implantaciju zuba u očnu duplju, gde služi kao platforma za transparentno, plastično sočivo. Sočivo zamenjuje povređenu rožnjaču i omogućava svetlu da uđe u oko.

Kandidati za operaciju „zub u oko“ obično imaju oštećene rožnjače i zdravu mrežnjaču i optički živac, što znači da tkiva i nervi osetljivi na svetlost na zadnjoj strani oka još funkcionišu dobro. Prema studiji iz 2022, od 59 pacijenata podvrgnutih operaciji, 94% je pokazalo dugoročnu sposobnost vida, s obzirom na praćenje stanja tokom 30 godina.

Prvu fazu operacije na Čepmenu i još dva kanadska pacijenta je u februaru 2025. izveo dr Greg Moloni, profesor oftalmologije na Univerzitetu Britanske Kolumbije.

Moloni je prvo izvadio jedan od Čepmenovih očnjaka, kao i tanak sloj kosti oko njega. Tako je zub bio snabdeven krvlju i kiseonikom. Zub je zatim izravnat u mali blok, pre bušenja radi postavljanja plastičnog cilindra sa sočivom. Obrađeni zub je onda implantiran u Čepmenov obraz da bi se omogućio rast mekog tkiva oko njega tokom nekoliko meseci.

U junu je zub uklonjen i implantiran u Čepmenovo desno oko. Pošto su zub i okolno meko tkivo od samog pacijenta, manja je verovatnoća da telo odbaci implantat.

Skoro odmah nakon operacije, Čepmen je mogao da percipira kretanje. Vid mu se postepeno izoštrio tokom narednog meseca, iako je bilo vizuelnih deformacija. U avgustu je izvršena još jedna operacija radi popravljanja položaja sočiva. Krajem meseca, testovi sa naočarima su pokazali da ima 20/30 vid – objekti vidljivi sa 30 stopa (devet metara) za savršen vid bili su u fokusu za Čepmena sa 20 stopa (šest metara).

Operacija „zub u oko“ se smatra poslednjom opcijom protiv slepila uzrokovanog oštećenjem rožnjače. Ova operacija iz više faza traje duže od 12 sati, ne računajući vreme dok tkivo raste oko zuba u obrazu, i na svetu nema mnogo stručnjaka koji je izvode.

Doktori su ranije izveli operaciju „zub u oko“ u Australiji, Čileu, Egiptu, Nemačkoj, Indiji, Italiji, Japanu, Španiji, Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Američkim Državama. Zasad je operisano samo nekoliko stotina ljudi.

(Telegraf Nauka/Live Science)