Ženske jedinke spavaju manje i bude se češće nego muške

Foto: Shutterstock

Studija baca novo svetlo na temelje razlika između muškaraca i žena i mogla bi imati obimne posledice za biomedicinsko istraživanje, koje se decenijama fokusira prvenstveno na muškarce.

Preporučujemo

„Kod ljudi, muškarci i žene imaju različite obrasce spavanja, što se često pripisuje faktorima životnog stila i negovateljskim ulogama“, kaže Rejčel Rou, profesorica integrativne fiziologije. „Naši rezultati sugerišu da biološki faktori možda igraju važniju ulogu u tim razlikama nego što se smatra“.

Istraživanje sna se veoma intenziviralo poslednjih godina, sa hiljadama studija na životinjama u cilju ispitivanja kako nedovoljno spavanje utiče na rizike od bolesti kao što su dijabetes, gojaznost, Alchajmerova bolest i imunski poremećaji – i koliko bolesti utiču na spavanje.

Miševi su obično prvi u redu za proveru da li novi medikamenti, uključujući one za spavanje, deluju i kakve sporedne efekte imaju. Međutim, mnogi rezultati su možda netačni zbog odsustva ženskih objekata proučavanja.

„U suštini, otkrili smo da najčešće korišćen tip miševa u biomedicinskim istraživanjima ima polno specifično ponašanje i da neuračunavanje tih polnih razlika lako može dovesti do pogrešnog tumačenja podataka“, kažu istraživači.

U neinvazivnoj studiji, upotrebljeni su specijalni kavezi sa ultraosetljivim senzorima za kretanje kako bi se odredili obrasci spavanja 267 miševa “C57BL/6J”.

Mužjaci su spavali oko 670 minuta ukupno tokom perioda od 24 časa, oko sat više nego ženski miševi. To dodatno spavanje je bilo ne-REM spavanje, tokom kojeg telo radi na svom opravku.

Miševi su noćne životinje i „polifazni spavači“ koji spavaju nekoliko minuta pre nego što se probude kako bi nakratko osmotrili svoju okolinu i onda nastave da spavaju. Ženke, otkrila je studija, imaju još kraće runde spavanja, tj. njihovo spavanje je više fragmenirano.

Slične polne razlike su viđene kod drugih životinja, uključujući vinske mušice, pacove, ribe zebrice i ptice. Evoluciono gledano, to ima smisla.

Iz biološke perspektive, možda ženke treba da su osetljivije u pogledu okruženja i da se probude kad je potrebno jer obično one paze na mladunce. „Ako bismo spavale čvrsto kao muškarci, ne bismo napredovali kao vrsta, zar ne?“, kaže Rou.

Hormoni stresa kao što je kortizol (koji pospešuje budnost) i polni hormoni verovatno imaju uticaj. Na primer, žene češće prijavljuju lošiji san tokom menstrualnog ciklusa kad su estrogen i progesteron na najnižim nivoima.

Postoji mišljenje da je ženama po prirodi potrebno manje sna. Rou kaže da je pitanje da li sebi stvaramo previše stresa zato što ne spavamo onoliko kao naši partneri i mislimo da je naše spavanje loše, a u stvari je to naš normalan obrazac.

Istraživači se nadaju da će njihovi rezultati inspirisati dalje istraživanje temeljnih bioloških razlika. Štaviše, nadaju se da će naučnici preispitati način istraživanja.

Godine 2016, Nacionalni instituti za zdravlje počeli su da traže od naučnika koji se prijavljuju za sredstva za studije da uzmu u obzir pol kao biološku varijablu. Napredak je ostvaren, ali istraživanje je pokazalo da polna pristrasnost i dalje postoji, što može imati stvarne posledice.

Kad su istraživači simulirali tretman za spavanje koji je najbolje delovao kod ženskih jedinki otkrili su da je tačno reflektovan samo ako je veličina uzorka sastavljena ravnomerno od mužjaka i ženki.

U suštini, ako ženke nisu dovoljno predstavljene, lekovi koji najbolje deluju na njih mogu izgledati neefikasno ili najteži sporedni efekti mogu proći nazapaženo.

Put od testiranja do primene traje decenijama i često ono što deluje kod životinja nije uspešno u kliničkim ispitivanjima. Da li je tako mnogo vremena potrebno zato što pol nije dovoljno uzet u obzir?

Autori studije ohrabruju istraživače da uključe oba pola jednako kad je to moguće, analiziraju podatke za muškarce i žene posebno, i preispitaju ranije studije u kojima žene nisu dovoljno zastupljene.

Nalaz koji najviše iznenađuje nije da muški i ženski miševi spavaju na različite načine, već da niko dosad to nije temeljito pokazao. Trebalo je da to znamo mnogo pre 2024, kaže Rou.

(Telegraf Nauka/CU Boulder Today)