Vreme čitanja: oko 2 min.
Da li novi biomedicinski alat može da sredi defektne gene pre rođenja?
Vreme čitanja: oko 2 min.
Tim istraživača razvio jedinstveni sistem sprečavanja genetskih poremećaja
Biomedicinski alat može uspešno da prenese genetski materijal i izmeni defektne gene u nervnim ćelijama fetusa, pokazala je nova studija naučnika sa Univerziteta Kalifornije u Dejvisu. Tehnologija trenutno testirana samo na miševima mogla bi da ima potencijal da zaustavi napredak genetskih poremećaja u razvoju nervnih ćelija, poput Angelmanovog ili Retovog sindroma, pre rođenja.
- Mogućnosti ovog alata za lečenje poremećaja u razvoju nervnih ćelija su ogromne. Potencijalno možemo da ispravimo genetske anomalije na osnovnom nivou tokom kritičnih perioda razvoja mozga – rekao je Ajđun Vang, profesor hirurgije i biomedicinskog inženjeringa na Univerzitetu Kalifornije u Dejvisu.
Studija nastala u kolaboraciji između Vangove laboratorije i laboratorije Nirena Martija sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju objavljena je u ACS Nano. Tim se nada da će moći da razvije ovu tehnologiju za lečenje genetskih poremećaja koji mogu da se otkriju prenatalnim testiranjem. Time se, nadaju se, smanjuje šteta na ćelijama koje tek počinju da se razvijaju i sazrevaju, prenosi EurekAlert!
Proteini imaju ključnu ulogu u načinu na koji naša tela funkcionišu. U slučaju nekih genetskih poremećaja geni proizvode manje ili više proteina nego što je potrebno. U takvim slučajevima dolazi do problema u funkcionisanju tela.
Naučnici su pronašli način da isporuče mRNK ćelijama koje će biti pretvorene u funkcionalne proteine. Ova metoda isporuke koristi jedinstvene lipidne nanočestice (LNP) za nošenje mRNK. Cilj je uvesti mRNK genetski materijal u ćelije, gde bi mRNK dalje preveo uputstva za izgradnju proteina.
- Najveći problem sa uvođenjem mRNK u centralni nervni sistem do sada je bila toksičnost koja izaziva upale – rekao je Vankg.
On i njegov tim saradnika razvili su LNP tehnologiju za uvođenje Cas9 mRNK za lečenje poremećaja centralnog nervnog sistema u materici. Testirali su alat na genu odgovornom za Angelmanov sindrom.
Istraživanje na miševima pokazalo je da je ovaj tretman efikasniji kada se terapija dovede do nervnih ćelija pre stvaranja barijere između krvi i mozga kod fetusa.
(Telegraf Nauka/EurekAlert!)
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.