Procesuiranje traumatičnih sećanja tokom spavanja vodi ka ublažavanju simptoma posttraumatskog stresa

Ilustracija: Shutterstock/Space Wind

Međutim, do 50% pacijenata ne reaguje dobro na ovaj tretman. U novoj studiji, naučnici pokazuju prvi put da reaktivacija terapeutski izmenjenih sećanja tokom sna vodi ka više moždane aktivnosti povezane sa procesuiranjem sećanja, što je povezano sa ublažavanjem simptoma PTSD, piše Science Daily.

„Naš cilj je da otključamo san kao novi okvir tretmana za PTSD“, kažu autori iz Medicinskog centra Amsterdamskog univerziteta.

Preporučujemo

PTSD je poremećaj mentalnog zdravlja koji se može desiti nakon iskustva nekog traumatičnog događaja. Ljudi sa ovim sindromom mogu doživljavati flešbekove, noćne more, pojačan oprez, ekstremnu uznemirenost i probleme sa raspoloženjem i spavanjem.

Trenutno dostupni tretmani za PTSD uključuju desenzibilizaciju i reprocesuiranje putem pokreta očiju (EMDR), gde terapeuti vode pacijente kroz traumatična sećanja koristeći pokretno svetlo ili škljocajuće zvuke radi skretanja pažnje.

EMDR je pokazao pozitivne efekte, ali je učinak slab, a odustajanje od tretmana često među pacijentima jer je ponovno iskustvo traumatičnih sećanja emocionalno zahtevno.

Stoga su autori studije razmatrali kako da pojačaju efekat tretmana i učine ga dugotrajnim.

Spavanje pruža jedinstvenu priliku za unapređenje pamćenja novoformiranih emocionalnih reakcija na traumatične događaje. Tokom spavanja, mozak se usredsređuje na konsolidaciju pamćenja i dugoročno skladištenje informacija.

Ranije istraživanje je pokazalo da – ako neko formira novo sećanje u prisustvu eksperimentalno administriranog zvuka ili mirisa – izlaganje te osobe tom zvuku ili mirisu dok spava može unaprediti sposobnost prizivanja tog sećanja u budnom stanju. Ova tehnika unapređenja pamćenja naziva se ciljana reaktivacija pamćenja (TMR).

Tim sa Univerziteta u Amsterdamu je prvo izveo EMDR sesiju sa standardnim škljocajućim zvukom u pozadini za 33 pacijenta sa PTSD uveče. Tokom noći, istrživači su snimali moždane talase pacijenata dok su spavali u laboratoriji.

Za 17 pacijenata, izveden je TMR dok su spavali sa zvukom škljocanja korišćenim tokom ranije EMDR sesije, u cilju boljeg skladištenja pamćenja EMDR tretmana i ublažavanja simptoma PTSD.

Pacijenti kojima je administriran zvuk tokom spavanja ispoljili su više nivoe aktivnosti moždanih talasa povezanih sa procesuiranjem i konsolidacijom pamćenja.

U TMR grupi, ove promene u aktivnosti moždanih talasa bile su povezane sa većom redukcijom simptoma PTSD. Osim toga, pacijenti za koje je izveden TMR bili su manje skloni izbegavanju traumatičnog sećanja prilikom slušanja audio-snimka koji je izlagao traumatični događaj.

Međutim, istraživači nisu primetili popravljanje simptoma kod pacijenata kojima je urađen TMR u poređenju sa onima kojima je urađen samo EMDR.

„Tokom noći TMR stimulacije, primetili smo da EMDR škljocanje uspešno popravlja fiziologiju spavanja odgovornu za konsolidaciju pamćenja, sa više unapređenja koja vode do značajnijih redukcija simptoma. Međutim, stimulacija tokom našeg eksperimenta nije bila dovoljna da proizvede razlike u većini kliničkih ishoda, delom zbog toga što je EMDR sesija već bila prilično efikasna“, kažu autori.

U narednom eksperimentu, zakazanom za jesen, predviđena je administracija TMR tretmana pet noći uzastopno. Istraživači žele da vide da li će ponovljeni TMR imati veći efekat u smanjenju simptoma.

TMR nema negativne efekte na pacijente sa PTSD. Niko od pacijenata nije prijavio veće noćne more ili lošije spavanje nakon tretmana.

Mnogi psihijatrijski poremećaji, kao što su fobije, anksioznost i zavisnost, takođe su povezani sa loše prilagođenim pamćenjem, tako da bi trebalo istražiti korisne efekte TMR u tretiranju drugih stanja.

(Telegraf Nauka/Science Daily)