Poremećaji spavanja i gubitak sluha imaju zajedničke biološke mehanizme

Spavanje je poznato kao bitno za razne fiziološke i mentalne procese, uključujući konsolidaciju pamćenja, podržavanje različitih kognitivnih funkcija, pomoć u čišćenju mozga od neurotoksina, ravnotežu hormona i poboljšanje kardiovaskularnog zdravlja.

Neke nedavne neuronaučne studije takođe sugerišu da bi poremećaji spavanja, kao što su insomnija, periodično kretanje udova tokom spavanja i apneja u snu, mogli biti povezani sa gubitkom sluha.

Preporučujemo

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da jedna od tri osobe širom sveta doživi poremećaj spavanja u nekom trenutku života. Razumevanje uticaja ovih poremećaja na druge aspekte čovekovog iskustva je stoga od najveće važnosti pošto može pomoći u razvoju novih intervencija sa ciljem poboljšanja obrazaca spavanja, kao i zdravlja i kvaliteta života ljudi.

Iako je veza između poremećaja spavanja i gubitka sluha opsežno proučavana, obim uticaja jednog na drugo ostaje slabo shvaćen. Neke studije sugerišu da gubitak sluha otežava ljudima da dobro spavaju, dok druge kažu da poremećaji spavanja mogu pogoršati auditivno zdravlje.

Istraživači sa Medicinskog univerziteta Ratnog vazduhoplovstva Kine nedavno su analizirali raniju literaturu o toj temi u cilju dobijanja jasnije slike o vezi poremećaja spavanja i gubitka sluha. Oni ukazuju na neke ključne biološke mehanizme u osnovi poremećenih obrazaca spavanja i propadanja auditivnog zdravlja, ujedno pružajući uvid koji bi mogao pomoći razvoju novih tretmana za poremećaje spavanja.

Gubitak sluha ili oštećenje auditivne funkcije služi kao bitan pokazatelj fiziološke disfunkcije, bacajući mračnu senku na svakodnevnu egzistenciju i profesionalne poduhvate pogođenih osoba, potencijalno dovodeći do nepopravljive gluvoće ako ostane bez tretmana.

Poremećaji spavanja mogu uzrokovati fizičke i psihološke promene koje dodatno utiču na sluh, dok auditivna disfunkcija može štetno uticati na spavanje.

Analiza ranijih studija sugeriše da različite faze sna mogu uticati na auditivnu percepciju na različite načine. Na primer, izgleda da je sposobnost procesuiranja zvuka značajno snažnija tokom NREM (bez brzog kretanja očiju) faze sna nego tokom REM faze.

Prošlo istraživanje je takođe pokazalo da gubitak sluha može negativno uticati na kvalitet sna. To je možda zato što su ljudi koji su pogođeni gubitkom sluha često osetljiviji na pozadinski zvuk i to im može otežati da zaspe ili ih podstaći da se probude češće tokom noći.

S druge strane, druge strudije su pokazale da nedostatak sna može povećati rizik od auditivnog oštećenja kasnije u životu. Iako su mehanizmi u osnovi ovog odnosa još slabo shvaćeni, u nekim slučajevima uspešno tretiranje poremećaja spavanja može takođe poboljšati auditivno zdravlje.

„Iako neke studije nisu uspele da pronađu direktnu vezu između trajanja sna i gubitka sluha, jasno je da problemi povezani sa spavanjem povećavaju rizik od gubitka sluha“, kažu istraživači.

Stoga će razumevanje veze između poremećaja spavanja i gubitka sluha, kao i mehanizama u njihovoj osnovi, pomoći da se ustanove intervencije sa ciljem unapređenja kvaliteta sna i zaštite auditivnog zdravlja. Ova sistematska analiza istaknutih nalaza iz proteklih decenija značajna je za buduće osnovno istraživanje i kliničke primene.

U budućnosti, ova studija bi mogla pomoći daljim ciljanim istraživanjima radi boljeg razumevanja nervnih i bioloških mehanizama koji povezuju ova dva naizgled nepovezana iskustva, što bi moglo doprineti razvoju novih personalizovanih tretmana za poremećaje spavanja ili inicijativa za prevenciju ili ublažavanje gubitka sluha.

(Telegraf Nauka/MedicalXpress)