Zašto zaboravljamo? Novi pogled naučnica na pamćenje

Svi smo bili u sličnoj situaciji – zaključamo vrata po ko zna koji put, a onda se uspaničimo tokom puta do posla jer ne možemo da se setimo da li smo ta ista vrata zaključali, piše Neuroscience News. Upravo zbog toga tim naučnika sa Univerziteta Rajs u Hjustonu ispitao je zašto zaboravljamo i kako pamćenje funkcioniše.

- Svi se suočavamo sa zaboravljanjem. Međutim, kada je reč o shvatanju pamćenja, još mnogo toga bi trebalo ispitati da bi se shvatilo kako zaista funkcioniše. Postoji i nova oblast istraživanja pamćenja koja pokušava da objasni zašto neke stvari pamtimo bolje od drugih – rekla je Fernanda Morales-Kalva, studentkinja Rajsa i autorka studije.

Primera radi, navela je ona, ljudi mogu da se sećaju mnogo toga što su radili tokom prošle godine, ali samo nekoliko događaja će detaljno zapamtiti.

- Ranija istraživanja pokazala su da su ova sećanja nešto što svi lako pamte, poput rođendana, smrti drage osobe i slično. To su najčešće pozitivna i negativna iskustva. Ovo znanje nam je pomoglo u dizajniranju studije o pamćenju – navela je Stefani Lijal, vanredna profesorka psiholoških nauka na Rajsu i koautorka studije.

Istraživači su procenjivali pamćenje tako što su učesnicima pokazivali slike. Tokom testova, neke od ovih slika su se ponavljale, a neke su bile potpuno nove, dok su neke bile različite, ali veoma slične. Njihova uloga bila je ometanje pamćenja, kao što zaboravljamo svakodnevne radnje poput zaključavanja vrata. Neke slike bile su veoma upečatljive i njih su najlakše pamtili.

Naučnice su otkrile da iako su učesnici studije pamtili večinu upečatljivih slika, ovaj efekat je nestajao posle 24 sata. Ovo je bilo posebno primećeno u slučajevima pozitivnih iskustava, što ukazuje da su ona upečatljiva na prvu loptu, ali se lako zaboravljaju.

- Iako mislimo da znamo koji tip sećanja se najviše pamti, u stvari ne znamo mnogo o tome kako se pamte dugoročno. Često mislimo da se emotivne situacije najbolje pamte, ali se često dešava da je centralna karakteristika pojačana, a da su detalji zaboravljeni – rekla je Morales-Kalva.

Ako ne možete da zapamtite da li ste pre pet minuta zaključali vrata ili popili lek, niste usamljeni, kažu istraživači.

- Naši mozgovi ne mogu da pamte sve što iskusimo, pa moramo selektivno da zaboravljamo informacije koje nisu toliko važne. Ova studija pomaže da bolje shvatimo zašto pamtimo to što pamtimo – rekla je Lijalova.

(Telegraf Nauka / Neuroscience News)