Drevni zubi retko imaju bakterije koje izazivaju karijes

Foto: Shutterstock

Pronađeni tokom dva iskopavanja iz 1993. i 1996, ti zubi su bili među nekoliko ljudskih zuba i drugih ostataka nađenih u krečnjačkoj pećini u okrugu Limerik u Irskoj. Dva kutnjaka iz perioda između 2280. i 2140. godine pre nove ere pripadala su istoj osobi koja je živela u bronzanom dobu.

Jedan zub je imao iznenađujuće veliku količinu oralne bakterije streptococcus mutans koja izaziva karijes. Ta bakterija je retka u evidenciji drevnih genoma, verovatno zato što nije očuvana pošto proizvodi kiselinu koja izaziva karijes i propadanje DNK unutar zuba, kaže Lara Kesidi iz odeljenja za genetiku na dablinskom Triniti koledžu.

Preporučujemo

Istraživači takođe misle da bakterija nije rasprostranjena u drevnim zubima zato što je ljudska ishrana uključivala manje prerađenog šećera i manje prerađenih namirnica nego danas.

Značajna promena u ishrani je viđena početkom poljoprivredne delatnosti pre oko 10.000 godina, ali je tokom proteklih nekoliko stotina godina došlo do velikih promena sa popularizacijom šećera, piše Yahoo.

Veza između promena u ishrani i karijesa

Nije jasno zašto su bakterije na zubu vrlo dobro očuvane, ali su tome verovatno doprineli hladni i suvi uslovi u pećini. Iako su karijesi viđeni na drugim drevnim zubima, bakterija streptococcus mutans je pronađena u vrlo malim količinama u malom broju ostataka.

Karijesi kod drevnih zuba su postali češći nakon što je usvojeno uzgajanje žitarica poput pšenice i ječma.

Analizom bakterija na zubima iz bronzanog doba i poređenjem sa savremenim uzorcima, otkriveno je da je drevno evoluciono drvo streptococcus mutans složenije nego što se mislilo, kao i da su odlike drevne bakterije, kao što je virulencija (sposobnost da izazove štetu), evoluirale zajedno sa promenama u ljudskoj ishrani, uključujući popularizaciju šećera i žitarica.

„Poslednjih nekoliko vekova je donelo veliku promenu u ljudskoj ishrani, tako da shvatanje kako to utiče na mikrobiom (mikroorganizme poput bakterija, koje prirodno žive na i u ljudskim telima), ne samo oralni mikrobiom, već i stomačni, može pomoći u razumevanju zašto su neke bolesti postale toliko rasprostranjene u zapadnim populacijama tokom proteklih nekoliko vekova“, kaže Kesidi.

Oralno zdravlje u bronzanom dobu

Znakovi karijesa nisu pronađeni na zubima iz bronzanog doba. Međutim, da je odrasli čovek kome su pripadali živeo malo duže – mnoštvo prisutnih bakterija sugeriše da bi se karijes razvio ubrzo.

Zubi su takođe sadržali DNK dokaze bakterije tannerella forsythia, uključene u bolest desni i češće prisutne u evidenciji drevnog genoma. Međutim, istraživači su pronašli dva soja bakterije u zubima. Danas je uobičajen samo jedan soj, što kazuje da su drevni mikrobiomi bili mnogo raznovrsniji. Gubitak biodiverziteta je zabrinjavajući pošto može imati negativne uticaje na zdravlje ljudi.

Ostalih nekoliko zuba pronađenih u pećini pokazivali su znakove karijesa, ali nije poznato da li su ti ostaci od iste osobe ili drugih članova zajednice pošto su bili odvojeni od drugih skeletnih ostataka.

Analiza drevne streptococcus mutans sugeriše da je ta bakterija postala raširenija tokom poslednjih vekova zbog konzumacije šećera, što je stvorilo pogodnu životnu sredinu u ljudskim ustima. Razumevanje loza savremenih bakterija koje izazivaju karijes pomaže naučnicima da razumeju kako promena u ishrani može da utiče na oralno zdravlje.

Poređenje sa savremenom streptococcus mutans otkriva veliku promenu u toku proteklih nekoliko stotina godina, povezanu sa povećanom konzumacijom šećera, i podržava ranije istraživanje koje je otkrilo veće stope karijesa nakon što je prerađeni šećer postao široko dostupan u 19. veku.

Oralni mikrobiom ima posledice po mnoge oblasti zdravlja i bolesti ljudi. Drevni zubi mogu pomoći da se razume kako je ljudska oralna mikrobiota (niz mikroorganizama) evoluirala tokom vremena i uticaj tih promena na ljudsko zdravlje u prošlosti i sadašnjosti.

(Telegraf Nauka/Yahoo/CNN)