Disanje u snu i bakterije iz creva utiču na rad mozga: 7 otkrića koja menjaju način proučavanja našeg uma

Foto: Shutterstock.com

Najnovije naučne studije daju novi uvid u fascinantni svet neurona i menjaju način na koji razumemo funkcionisanje ljudskog mozga. Od delikatnog balansa između zdravlja creva i mentalnog zdravlja do neočekivanih uloga zanemarenih delova mozga i nervnih osnova naših moralnih načela, ta istraživanja mnoge i iznenađuju, piše Psypost.org.

Predstavljamo 7 studija koje potvrđuju dinamičnost i interdisciplinarnost neuronaučnih istraživanja.

Preporučujemo

1. Bakterije iz creva utiču na moždanu aktivnost

Odavno je poznato da gubitak telesne mase povoljno utiče na kardiovaskularni sistem. Nova istraživanja pokazuju da povremenim prekidima unošenja hrane ne samo da mršavimo, već i u potpunosti menjamo crevni mikrobiom, ali menjamo i moždanu aktivnost u delovima zaduženim za apetit i zavisnost.

Foto: Shutterstock / Lightspring

To ukazuje na složene interakcije između creva i mozga tokom procesa mršavljenja, u kome crevni mikrobiom izgleda ima važnu ulogu u kontroli moždane aktivnosti i obrnuto. Ovakva otkrića otvaraju brojne mogućnosti ka boljem razumevanju načina na koji prehrambene navike utiču na naše zdravlje, naglašavajući značaj kako fizičkog, tako i mentalnog aspekta pri održavanju telesne mase.

2. Novi pogled na čulo vida

Naučnici holandskog Instituta za neuronauku otkrili su da mali, često zanemareni deo srednjeg mozga, gornji kolikulus, ima ključnu ulogu za vid, posebno u prepoznavanju objekata u odnosu na njihovu pozadinu. Ovo menja naše tradicionalno shvatanje da je primarni vizuelni korteks odgovoran za procesuiranje onoga što vidimo.

Eksperimentalno koristeći optogenetičke i elektrofiziološke metode na miševima, naučnici su prikazali da kada se gornji kolikulus deaktivira, miševi imaju poteškoće u detekciji raznih objekata u odnosu na pozadinu. Ovo nam ukazuje da je ovo paralelni put za obradu slika, što zapravo samo naglašava njegovu ulogu u celom sistemu mozga odgovornom za vizuelne informacije. Ovo će ubuduće omogućiti nove načine za lečenje bolesti vida.

3. Složenost moralne spoznaje

Istraživanje objavljeno u časopisu Nature Human Behaviour daje novo viđenje toga kako se u mozgu donose moralne odluke. Nasuprot verovanju da postoji samo jedan centar za moralne odluke, istraživači su pokazali da se tokom donošenja moralnih odluka aktivira niz tačaka u mozgu, što nas upućuje da je ovo vrlo raznolik i raštrkan nervni proces.

Osim toga, ovo istraživanje naglašava način na koji politička ideologija utiče na neurološku obradu moralnih sudova u kojima liberali i konzervativci pokazuju različite moždane aktivnosti kada su suočeni sa pitanjima morala. Na ovaj način nam postaje jasno koliko je moralna spoznaja kako zajednički tako i vrlo jedinstven proces za svakog pojedinca.

Foto: Liliya Filakhtova / Panthermedia / Profimedia

4. Borba sa zavisnošću

Naučnici Univerziteta Stanford su otkrili da specifični moždani odgovori skopčani sa potencijalnim gubitkom novca mogu da predvide mogući povratak drogama bivšeg zavisnika od stimulativnih nadražaja. Ovaj uvid dobijen je pomoću imidžing tehnika kojima su snimani odgovori mozga, kao i bihejvioralnih testova. Ovo nam daje važan alat u prevenciji relapsa i lečenju bolesti zavisnosti.

Istraživanje se usredsređuje na smanjenje aktivnosti dela mozga poznatog kao insularni korteks kada osoba koja se posmatra očekuje novčani gubitak. Ovo je pak povezano sa povećanom mogućnošću za relaps. Ovo ispitivanje nam otvara brojna vrata za razvijanje ciljanih terapija za poboljšanje moždanog odgovora na negativne izglede, pomažući pojedincima u riziku od relapsa.

5. Kako disanje utiče na konsolidaciju pamćenja

Vezu između načina na koji dišemo tokom sna i sposobnosti da se konsoliduju sećanja, naučnici su obelodanili u studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications. Ovo istraživanje nam daje novi uvid u značaj pravilnog disanja tokom noći. Naime, otkriveno je da je ritam disanja sinhronizovan sa specifičnim moždanim oscilacijama značajnim za oblikovanje pamćenja.

Sinhronizacija disanja i moždanog rada upućuje nas na to da disanje ima ključnu ulogu u obradi i oblikovanju naših sećanja tokom sna. Ovo nam pruža novi uvid u međuzavisnost između fizioloških procesa i kognitivnih funkcija.

6. Autizam i viđenje samog sebe

Istraživanje objavljeno u časopisu Cortex ukazuje na to da odrasle autistične osobe pokazuju daleko manje moždane aktivnosti kada im se pokažu slike njih samih nego što je to slučaj sa neurotipičnim osobama. To nam pokazuje jedinstvene razlike u obradi vizuelnih informacija o samom sebi.

Neurotipične osobe pokazuju izraženu neurološku aktivnost prema slikama sebe samih, koja je znatno smanjena kod autističnih ljudi. To ukazuje na veoma specifičan proces obrade informacija o samom sebi. Ovakve razlike ne postoje kada je u pitanju odgovor na ime, što naglašava da su kod autističnih osoba prisutne promene vezane za prepoznavanje lica, a ne i kod obrade drugih informacija vezanih za samog sebe.

Foto: Shutterstock/Berit Kessler

7. Kako deca gledaju na dobro i loše

Istraživanja pokazuju da deca od svega pet meseci znaju razliku između štetnih i korisnih poteza. Ovo nam ukazuje na rano razviće moralne spoznaje. Posmatranjem moždanih talasa koji su se javljali kao odgovor na prosocijalne (poželjne) i antisocijalne (negativne) poteze, istraživači su otkrili karakteristične obrasce nervne aktivnosti koji nam ukazuju da novorođenčad već u ovom uzrastu poseduje nervna kola sposobna za obradu složenih socijalnih oblika ponašanja. Ovo istraživanje nam daje nov uvid u bazične stadijuma moralnog ponašanja i spoznaje.

Svako od ovih istraživanja ističe različitosti i dinamičnu prirodu neuronaučnih istraživanja, otkrivajući nam složenost i tajne ljudskog mozga, dok pomeraju granice naučnog znanja, usmeravaju nas na nove i uspešnije vidove terapiranja različitih nervnih promena i proširuju nam znanja o ponašanju i spoznaji.

(Telegraf Nauka / Psypost.org)