Pazite se, postoji mogućnost da dugo sedenje ubrzava starenje mozga i dovodi do demencije

Postoji realna mogućnost da se osobe starije od 60 godina suoče sa povećanim rizikom od demencije ako duže vremena provode u sedećem položaju, na primer gledajući televiziju ili za volanom automobila, pokazala je studija istraživača Univerziteta Južna Kalifornija i Univerziteta Arizona.

Studija pokazuje da se rizik višestruko povećava kod odraslih ako provode sedeći više od deset sati dnevno, piše SciTech Daily.

Preporučujemo

Istraživanje objavljeno u JAMA otkriva da raspored sedećih aktivnosti u toku dana nije toliko od značaja koliko ukupno vreme koje osoba dnevno provede sedeći.

„Mnogima od nas je poznato da bi trebalo da prekinemo duge periode sedenja ustajanjem i kretanjem otprilike svakih 30 minuta. Naša želja je bila da odredimo da li ovakvo ponašanje ima uticaja na povećani rizik od pojave demencije. Otkrili smo da kada se sabere ukupno vreme koje se provede sedeći, trajanje pojedinačnih perioda sedenja nije bitan,” navodi profesor David Raihlen, autor studije.

Istraživači su koristili podatke iz Biobanke Ujedinjenog Kraljevstva, velike biomedicinske banke podataka, kako bi se istražila povezanost između sedećeg načina života i povećanog rizika od demencije.

Kao deo uže studije Biobanke, više od 100.000 dobrovoljaca se prijavilo da oko zgloba nosi akcelerometre koji beleže kretanje tokom 24 sata sedam dana u nedelji. Istraživanje je bilo usmereno na oko 50 hiljada dobrovoljaca iz ovog uzorka koji su bili stariji od 60 godina, bez dijagnostikovane demencije na početku studije.

Zatim je primenjen algoritam mašinskog učenja, kako bi se obradio veliki broj podataka dobijenih akcelerometrima i kako bi se klasifikovalo ponašanje bazirano na različitim intenzitetima fizičke aktivnosti. Algoritam je bio u stanju da razluči različite tipove ponašanja poput sedećeg načina života i spavanja. Podaci sa akcelerometara i napredni softver pružili su istraživačima objektivne vrednosti vremena provedenog u različitim sedećim aktivnostima.

Nakon otprilike šest godina naknadnog praćenja, istraživači su iskoristili podatke o hospitalizovanim pacijentima i podatke o umrlima kako bi ustanovili prisustvo demencije. Otkriveno je 414 pozitivnih slučajeva.

Zatim je tim prilagodio statističke analize za određene demografske kategorije (pol, starost, obrazovni nivo, rasa/etnička pripadnost, hronične bolesti, genetske predispozicije) i životne navike (fizička aktivnost, ishrana, upotreba alkohola i nikotina, mentalno zdravlje) koje bi mogle da utiču na zdravlje mozga.

Bez obzira na to što je dugo vreme provedeno sedeći u vezi sa povećanjem rizika od demencije, neki vidovi sedećih aktivnosti to nisu.

Džin Aleksander, profesor psihijatrije i psihologije sa univerziteta Arizona, kaže da se rizik od demencije povećava nakon 10 sati provedenih u sedećem stanju, bez obzira na koji način se ono akumulira, ali da aktivnosti u sedećem položaju do 10 sati ne dovode do povećanja rizika.

Dejvid Rajhlen dodaje da bi ovo trebalo da pruži neku utehu sve većem broju ljudi sa kancelarijskim poslovima, koji provode mnogo vremena sedeći, naravno pod uslovom da to vreme ograniče na manje od deset sati u stolici.

Ova studija se nadovezuje na prethodno istraživanje, koje je sprovedeno na osnovu zdravstvenih podataka koje su dali sami učesnici, a čiji je cilj bio da se ispita kako pojedini oblici sedećih aktivnosti, poput sedenja i gledanja televizije, utiču na rizik od demencije više nego drugi.

Rajhlin navodi da je ovo najnovije istraživanje samo deo celine pokušaja da se iz više uglova analizira kako sedeće aktivnosti utiču na zdravlje mozga. „U ovom slučaju, akcelerometri su dali objektivne podatke o tome koliko vremena ljudi provode u aktivnostima koje zahtevaju sedenje, što upotpunjava naše prethodne analize.”

Da bi se utvrdile uzročno-posledične veze između sedenja i demencije i da li različiti tipovi fizičkih aktivnosti mogu sprečiti povećani rizik od demencije, potrebno je još mnogo ispitivanja, kažu autori.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)