Žene postaju bolje u kontrolisanju besa s godinama

Nova analiza sugeriše da i hronološka i biološka starost imaju značajan efekat na nivo besa žene i njenu sposobnost da ga kontroliše.

Mnogo je istraživanja o ženskim iskustvima sa depresijom tokom tranzicije u menopauzu ili rane menopauze, ali je malo studija o perimenopauzalnim ženskim iskustvima sa emocionalnim uzbuđenjem, kao što je bes.

Preporučujemo

Nova studija pokazuje da se odlike besa kod žene značajno smanjuju s godinama počev u srednjem životnom dobu.

Bes je definisan kao antagonizam prema nekome ili nečemu, često praćen sklonošću da se doživljava i izražava neselektivno. Razlikuje se od agresivnosti, koja se odnosi na emociju straha. Neki opisuju agresivnost kao stalnu spremnost na sukob.

Studije o besu i njegovim implikacijama po zdravlje sredovečnih žena počele su da se rade 1980-ih, ali uglavnom sa fokusom na oboljenje srca, uključujući hipertenziju i koronarnu arterijsku bolest.

Dalje izučavanje žena i oboljenja srca otkrilo je da je povećana sklonost ka besu povezana sa povećanim sistolnim i dijastolnim krvnim pritiskom tokom trogodišnjeg perioda.

Naredne studije o odnosu besa i agresivnosti sa karotidnom aterosklerozom otkrile su da žene sa višim nivoima besa imaju povećanu debljinu dva najunutrašnjija sloja arterijskog zida 10 godina kasnije.

Takođe su rađene studije koje su povezivale bes sa depresijom. Žene koje imaju probleme sa besom takođe imaju veći rizik da razviju teže simptome depresije tokom tranzicije u menopauzu. Taj efekat je bio najjači kod žena koje koriste hormonsku terapiju za simptome menopauze.

Međutim, dosad nije rađena studija o progresiji crta besa tokom tranzicije u menopauzu. Cilj nove analize, koja je obuhvatila više od 500 žena starosti između 35 i 55 godina, bilo je ispitivanje uticaja faza starenja i reproduktivnog starenja na slučajeve besa kod žena.

Istraživači su na osnovu rezultata zaključili da je hronološko starenje značajno povezano sa većinom merenja besa, uključujući temperament besa, reakciju besa i bes izražen agresivno. Konkretno, ovi oblici besa su značajno opadali sa godinama.

Slično, faze reproduktivnog starenja su značajno uticale na bes, dovodeći do smanjenja nakon kasnih reproduktivnih faza. Ovi rezultati sugerišu da do bolje regulacije emocija možda dolazi tokom srednjeg doba.

Dodatno proučavanje besa žena u kontekstu svakodnevnog života je poželjno u cilju efikasnih strategija regulacije emocija i kontrole besa i njihovih posledica za sredovečne i starije žene.

„Mentalno zdravlje tokom tranzicije u menopauzu može imati veliki uticaj na lični i profesionalni život žene. Ovaj aspekat perimenopauze nije uvek prepoznat i regulisan. Dobro je poznato da promene u hormonskim koncentracijama tokom perioda nakon porođaja, kao i mesečne promene kod žena u reproduktivnom dobu koje prate menstrualne cikluse i tokom perimenopauze, mogu proizvesti ozbiljne promene raspoloženja povezane sa besom i agresivnošću“, kaže dr Monika Krismas iz severnoameričkog Društva za menopauzu u Klivlendu.

„Obrazovanje žena o mogućnosti promena raspoloženja tokom ovih osetljivih perioda i aktivno kontrolisanje simptoma mogu imati značajan efekat na ukupni kvalitet života i zdravlja“.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)