Kovid-19 može da izazove prvo pojavljivanje visokog krvnog pritiska

Foto: Pixabay

– Analiza više od 45.000 ljudi inficiranih SARS-CoV-2 otkrila je značajnu povezanost između tog virusa i razvoja postojanog visokog krvnog pritiska kod ljudi bez istorije visokog krvog pritiska.

Preporučujemo

– Osim toga, ljudi sa infekcijom kovid-19 i bez istorije visokog krvnog pritiska su imali znatno veće šanse da razviju postojan visoki krvni pritisak, u poređenju sa ljudima sa virusom gripa.

– Ljudi sa kovidom stariji od 40 godina, muškarci, odrasli crnci ili oni sa već postojećim bolestima, kao što su hronična opstruktivna bolest pluća, koronarna arterijska bolest ili hronična bubrežna insuficijencija, imali su povećan rizik od razvijanja visokog krvnog pritiska.

Analizom elektronskih medicinskih podataka za više od 45.000 ljudi otkriveno je da je infekcija kovid-19 značajno povezana sa razvojem visokog krvnog pritiska, piše EurekAlert.

„Dok je kovid obično mnogo strašniji kod pacijenata sa već postojećim visokim krvnim pritiskom, uključujući veći broj hospitalizacija i smrtnih slučajeva u poređenju sa ljudima koji imaju normalan krvni pritisak, nije poznato da li SARS-KoV-2 može da izazove razvoj visokog krvnog pritiska ili pogorša već postojeću hipertenziju“, rekao je Tim Duong, profesor radiologije.

Ova retrospektivna opservaciona studija je prva koja istražuje razvoj i faktore rizika povezane sa postojanim visokim krvim pritiskom kod ljudi sa infekcijom kovid-19, u poređenju sa influencom, sličnim respiratornim virusom. Hipertenzija se određuje najvišim i najnižim vrednostima krvnog pritiska većim od ili jednakim 130/80mmHg.

Zdravstveni podaci su analizirani iz elektronskih medicinskih dosijea Zdravstvenog sistema Montefjore u Bronksu u Njujorku, koji pruža usluge velikoj, rasno i etnički raznovrsnoj populaciji.

Studija je obuhvatala 45,398 ljudi sa kovidom – hospitalizovanih između 1. marta 2020. i 20. februara 2022 – i 13.864 osobe sa gripom bez kovida – hospitalizovanih izumeđu januara 2018. i 20. februara 2022 – koji su se vratili u bolnički sistem zbog bilo kojih medicinskih razloga u roku prosečnog kontrolnog perioda od šest meseci.

Analiza je otkrila:

– 21% ljudi hospitalizovanih sa kovidom i 11% onih koji nisu hospitalizovani zbog kovida razvili su visok krvni pritisak, u poređenju sa 16% hospitalizovanih sa gripom i 4% onih noji nisu hospitalizovani zbog gripa.

– Ljudi hospitalizovani zbog kovida imali su više nego duplu verovatnoću i oni koji nisu hospitalizovani 1,5 puta veću verovatnoću da razviju postojanu hipertenziju u poređenju sa ljudima hospitalizovanim i nehospitalizovanim sa gripom.

– Ljudi sa infekcijom SARS-KoV-2 stariji od 40 godina, odrasli crnci ili sa već postojećim bolestima, kao što su hronična opstruktivna bolest pluća, koronarna arterijska bolest ili hronična bubrežna insuficijencija, imali su povečan rizik od razvijanja visokog krvnog pritiska.

– Postojan visok krvni pritisak bio je uobičajeniji među ljudima inficiranim SARS-KoV-2 koji su tretirani vazopresorskim i kortikosteroidnim lekovima tokom pandemije.

„S obzirom na puki broj ljudi pogođenih kovidom u poređenju sa influencom, ova statistika je zabrinjavajuća i sugeriše da će mnogo više pacijenta verovatno razviti visok krvi pritisak u budućnosti, što bi moglo predstavljati veliki teret po zdravstvo“, kaže Duong.

„Ovi nalazi bi trebalo da povećaju svest o potrebi za skriningom rizičnih pacijenata na hipertenziju nakon kovida kako bi se omogućila ranija identifikacija i terapija za komplikacije povezane sa hipertenzijom, kao što su kardiovaskularne i bubrežne bolesti“.

Naučnici primećuju da su učesnici studije bili uglavnom iz zajednica sa niskim socioekonomskim statusom, što može povećati njihovu podložnost razvoju visokog krvnog pritiska posle kovida.

Drugi faktori su možda takođe doprineli razvoju visokog krvnog pritiska kod učesnika studije, uključujući efekte izolovanosti, psihosocijalni stres, smanjenu fizičku aktivnost, nezdravu ishranu i povećanje težine tokom pandemije kovida.

Istraživači su takođe primetili da će dalje studije biti potrebne da bi se utvrdilo da li će se efekti komplikacija povezanih sa kovidom na srce i regulisanje krvnog pritiska možda rešiti sami od sebe, ili će možda postojati dugotrajni efekti na kardiovaskularne sisteme pacijenata.

Nedostaci studije uključuju to što su nalazi bili ograničeni na ljude koji su imali interakciju sa zdravstvenim sistemom tokom kontrolnog perioda i koji bi mogli imati veće šanse za težak kovid; mogućnost da su neki pacijenti imali nedijagnostikovan visok krvni pritisak; mogućnost da vakcinacija, koja bi mogla uticati na ozbiljnost kovida, nije zabeležena u bazi podataka zdravstvenog sistema ako su vakcine protiv kovida bile administrirane van sistema; i mogućnost nenamerne pristrasnosti prilikom izbora pacijenata za retrospektivnu analizu.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)