Kraj decenijske opklade o svesti – filozof 1, neuronaučnik 0

Foto: Andrew Ostrovsky / Panthermedia / Profimedia

Kristof Koh se kladio sa Dejvidom Čalmersom pre 25 godina da će istraživači dosad saznati kako mozak stiže do svesti. Međutim, istraga se nastavlja.

Došao je kraj naučnoj opkladi staroj 25 godina. Neuronaučnik Kristof Koh se 1998. kladio sa filozofom Dejvidom Čalmersom da će mehanizam kojim moždani neuroni proizvode svest biti otkriven do 2023. Oba naučnika su se 23. juna, na godišnjem sastanku Asocijacije za naučno istraživanje svesti (ASSC) u Njujorku, javno složila da to znanje još nije dostignuto – i Čalmers je proglašen pobednikom, piše Nature.

Preporučujemo

Ono što je konačno pomoglo da se opklada reši bila je ključna studija koja testira dve vodeće hipoteze o neuronskoj osnovi svesti, čiji nalazi su objavljeni na konferenciji.

„Bila je to uvek relativno dobra opklada za mene i hrabra opklada za Kristofa“, kaže Čalmers, sada kodirektor Centra za um, mozak i svest na Njujorškom univerzitetu. Međutim, on takođe kaže da ovo nije kraj priče i da će odgovor stići u jednom trenutku: „Ima mnogo napretka na tom polju“.

Velika opklada

Svest je sve što neka osoba doživljava – što okusi, čuje, oseti i tako dalje. Ono što daje značenje i vrednost našim životima, kaže Čalmers.

Uprkos ogromnom naporu – i 25-godišnjoj opkladi – istraživači još ne razumeju kako je naši mozgovi proizvode. „Počelo je kao veoma velika filozofska misterija“, dodaje Čalmers, „ali se tokom godina postepeno pretvaralo u, ako ne u „naučnu“ misteriju, barem u neku koju možemo delimično shvatiti na naučni način“.

Koh, istraživač u Institutu Alen za nauku o mozgu u Sijetlu, započeo je potragu za nervnim tragovima svesti u 1980-im. Otada, posvećen je identifikovanju „delova mozga koji su zaista bitni – zaista neophodni za generisanje osećanja viđenja ili slušanja ili željenja“, kako on kaže.

U vreme kad je Koh predložio opkladu, izvesna tehnološka napredovanja činila su ga optimističnim da će misterija biti rešena ranije, a ne kasnije. Funkcionalno snimanje magnetnom rezonancom (fMRI), koje beleži male promene u protoku krvi prilikom moždane aktivnosti, uveliko je osvajalo laboratorije. I optogenetika – koja je omogućila naučnicima da stimulišu određene grupe neurona u mozgovima životinja kao što su primati osim čoveka – stupila je na scenu. Koh je tada bio mladi docent u Kalifornijskom institutu za tehnologiju u Pasadeni. „Veoma su me impresionirale sve te tehnike“, kaže on. „Mislio sam: 25 godina od sad? Nema problema“.

Suparnička saradnja

Opklada je bila uglavnom zaboravljena mnogo godina. To jest, do pre nekoliko godina, kad je na nju ponovo ukazao Per Snaprud, novinar iz Stokholma koji je intervjuisao Čalmersa 1998. Snimak razgovora podsetio je na uslove opklade i kutiju vina stavljenu na kocku.

U tom periodu, i Koh i Čalmers su se uključili u veliki projekat pod pokroviteljstvom dobrotvorne Fondacije Templton , baziran u Nasauu na Bahamima, s ciljem da se ubrza istraživanje svesti.

Zadatak je bio da se postavi serija „suparničkih“ eksperimenata kako bi se testirale različite hipoteze o svesti tako što će rivali sarađivati u izvođenju studija. „Ako se njihova predviđanja ne bi pokazala kao istinita, to bi bio ozbiljan izazov za njihove teorije“, kaže Čalmers.

Nalazi jednog od eksperimenata – koji je uključivao nekoliko istraživača, među njima Koha i Čalmersa – objavljeni su u petak na sastanku ASSC. Testirane su dve od vodećih hipoteza: teorija integrisanih informacija i teorija globalnog radnog prostora. Prva pretpostavlja da je svest „struktura“ u mozgu formirana specifičnim tipom neuronske povezanosti koja je aktivna dok traje određeno iskustvo, poput posmatranja neke slike. Smatra se da se ta struktura nalazi u posteriornom korteksu, na zadnjoj strani mozga. Druga teorija, pak, sugeriše da svest nastaje kad se informacije šalju u moždane oblasti putem neke međupovezane mreže. Ta transmisija, prema teoriji, dešava se na početku i kraju nekog iskustva i uključuje prefrontalni korteks, na prednjoj strani mozga.

Šest nezavisnih laboratorija sprovodilo je taj suparnički eksperiment, prateći unapred registrovan protokol i koristeći razne komplementarne metode merenja moždane aktivnosti. Rezultati – koji još nisu prošli evaluaciju drugih stručnjaka – nisu bili potpuno saglasni ni sa jednom od dve teorije.

„To nam govori da obe teorije treba da budu revidirane“, kaže Lusija Meloni, neuronaučnik u Institutu Maks Plank za empirijsku estetiku u Frankurtu, jedan od uključenih istraživača. Međutim, „obim te revizije je malo drugačiji za svaku teoriju“.

Neispunjena predviđanja

„Što se teorije integrisanih informacija tiče, videli smo da oblasti u posteriornom korteksu zaista sadrže informacije na postojan način“, kaže Meloni, dodajući da taj nalaz sugeriše da se vidi „struktura“ koju ova teorija postulira. Međutim, istraživači nisu našli dokaze postojane sinhronizacije između različitih oblasti mozga, što je predviđeno.

Kad je reč o teoriji globalnog radnog prostora, istraživači su otkrili da neki aspekti svesti, ali ne svi, mogu biti identifikovani u prefrontalnom korteksu. Osim toga, eksperimenti su pronašli dokaze slanja informacija, ali samo na početku nekog iskustva – ne i na kraju, što je predviđeno.

Tako da je teorija globalnog radnog prostora prošla malo lošije od teorije integrisanih informacija tokom eksperimenta. „Međutim, to ne znači da je druga istinita, a prva nije“, kaže Meloni. To znači da njihovi zagovornici moraju da u svetlu novih dokaza preosmisle mehanizme koje su predložili.

Drugi eksperimenti su u toku. U okviru inicijative Fondacije Templton, Koh je uključen u studiju koja testira dve gorepomenute teorije u mozgovima životinjskih modela. A Čalmers radi na još jednom projektu evaluacije dve druge hipoteze o svesti.

Retko imamo zastupnike suparničkih teorija zajedno za stolom, spremne da nezavisni istraživači testiraju njihova predviđanja, kaže Meloni. „To je zahtevalo mnogo hrabrosti i poverenja od njih“. Ona misli da su ovakvi projekti bitni za napredak nauke.

Što se opklade tiče, Koh nije bio baš voljan da prizna poraz, ali je dan pre sastanka ASSC kupio kutiju finog portugalskog vina kako bi ispoštovao svoju obavezu. Da li bi pristao na još jednu opkladu? „Udvostručio bih ulog“, kaže on. „Dvadeset pet godina od sad je realistično, pošto tehnike postaju bolje i, znate, ne mogu čekati mnogo više od 25 godina, s obzirom na moje godine“.

(Telegraf Nauka/Nature)