Misterija najjače zabeležene eksplozije u svemiru sve veća

Najjača zabeležena eksplozija u svemiru – GRB 221009A – pogodila je Zemlju u oktobru 2022. i uzdrmala gornje slojeve atmosfere. Tim naučnika, među kojima su astrofizičari Severozapadnog univerziteta, konačno je utvrdio da je ovo rekordno izbacivanje gama zraka izazvao kolaps i prateća eksplozija masivne zvezde ili supernova, ali to nije dalo odgovor na sva pitanja postavljena nakon što je GRB detektovan.

Istraživanje objavljeno u žurnalu Nature Astronomy rešilo je jednu misteriju, ali je produbilo druge, navodi EurekAlert!

Istraživači dugo spekulišu da se tragovi teških elemenata poput platine i zlata verovatno nalaze u supernovama. Istraživanje, međutim, nije otkrilo potpis tih elemenata, pa je njihovo poreklo i dalje jedna od najvećih misterija astronomije.

„Normalni rođaci“

- Kada smo potvrdili da je GRB (izbacivanje gama zraka) izazvao kolaps masivne zvezde, to nam je dalo priliku da testiramo hipotezu o tome kako nastaju najteži elementi u svemiru. Nismo videli potpise tih teških elemenata, što sugeriše da jake GRB ne stvaraju te elemente. To ne znači da nijedna GRB ne stvara teške elemente, ali je ključna informacija u shvatanju kako teški elementi nastaju. Buduće praćenje eksplozija slične jačine pokazaće da li „normalni rođaci“ najjačeg izbacivanja gama zraka prave teške elemente ili ne – rekao je Piter Blenčard, vođa studije sa Severozapadnog univerziteta.

GRB 221009A pogodila je Zemlju 9. oktobra 2022. i bila je prejaka za većinu detektora gama-zraka. Moćna eksplozija dogodila se oko 2,4 milijarde svetlosnih godina daleko od Zemlje, u pravcu sazvežđa Strela i trajala je nekoliko hiljada sekundi.

- Otkako smo u stanju da detektujemo izbacivanja gama zraka, ovo je bez sumnje najjače koje smo ikad videli i do najmanje 10 puta jače od svih – rekao je Ven-faj Fong, vanredni profesor fizike i astronomije na Koledžu umetnosti i nauke Vajnberg pri Severozapadnom univerzitetu.

- Događaj je proizveo neke od fotona s najjačom energijom koju su zabeležili sateliti dizajnirani za detektovanje gama zraka. Ovakav događaj na Zemlji može da se vidi jednom u 10.000 godina. Srećni smo što živimo u trenutku kada tehnologija može da detektuje ovakvo izbacivanje gama zraka širom svemira. Veoma je uzbudljivo primetiti tako redak astronomski fenomen poput najjače zabeležene eksplozije u svemiru i shvatiti kakvi su procesi sve iza toga – rekao je Blenčard.

Spektrograf teleskopa Džejms Veb

On je koristio spektrograf svemirskog teleskopa Džejms Veb da prouči svetlost objekta u infracrvenom spektru. Tada su primetili karakteristične potpise elemenata poput kalcijuma i kiseonika, kakvei se obično nalaze u supernovama. Iznenađenje je bilo što nije bila izuzetno svetla, za razliku od izbacivanja gama zraka koje je pratilo supernovu.

- Nije ništa svetlija od prethodno praćenih supernova. Deluje prilično normalno i slično drugim supernovama sa mnogo slabijim izbacivanjem gama zraka. Očekivalo bi se da do ovakvog izbacivanja gama zraka dođe kod ekstremno svetlih supernova. Ispostavilo se da to nije slučaj – rekao je Blenčard.

Nakon potvrde supernove, on i njegov tim počeli su da traže dokaze teških elemenata u njoj. Trenutno astrofizičari nemaju potpunu sliku o svim mehanizmima u svemiru koji stvaraju elemente teže od gvožđa.

(Telegraf Nauka/EurekAlert!)