Tehnologija rešava goruće ekološke probleme: Neverovatan proizvod tima iz škole u Vršcu

Stefan Korica i Milan Njegomir... Foto: Ustupljene fotografije/Mina Paunović

Vršac je još jednom bio domaćin takmičenja srednjoškolaca elektrotehničkih škola iz cele zemlje - Galaksija kupa, a upravo su se radovi nekoliko timova iz Vršca našli među 24 projekta koja su učestvovala u ovoj smotri. Visoko treće mesto zauzeo je tim iz Školskog centra „Nikola Tesla“ iz Vršca, koji su činili učenik Stefan Korica i profesor Milan Njegomir.

Njihov projekat daljinskog sistema za kontrolu prikupljanja reciklažnog otpada privukao je značajnu pažnju prisutnih, a Stefan i profesor Njegomir objasnili su nam kako će tačno ovaj proizvod unaprediti naše okruženje i pričali su nam o tome kako je izgledao jedan običan dan u procesu pripreme ovog projekta. Oni su istakli i značaj podrške profesora u školama, dobrih odnosa među učenicima, kao i moderne opreme i kabinete za razvoj inovatora koji će svoj plan pretočiti u stvarnost i poboljšati svet.

Preporučujemo

• Recite nam nešto više o tome kako ste osmislili i kreirali sistem koji služi za detekciju nivoa ispunjenosti kontejnera?

- Ideja za ovakav sistem se rodila jesenas, otprilike na početku školske godine. Posmatrajući bližu okolinu, primetio sam da je dosta kontejnera i mesta za odlaganje otpada neuredno, zapušteno, da se retko prazne. Kako inače rado koristim mikrokontrolere i istražujem tu oblast, brzo sam došao na ideju da ih upotrebim kako bi se povećala efikasnost kod pražnjenja tih kontejnera, uz bežično slanje podataka o napunjenosti.

• Opišite nam kako izgleda jedan običan dan tokom kog ste radili na razvoju ovog projekta (rad sa nastavnikom, aktivnosti u Mejkers labu..)?

- Rad na ovom projektu je bio prilično intenzivan. Ujutru se prvo razgovaralo o tome šta je do sad urađeno (ili šta je dorađeno van škole), a zatim se razmatralo šta se može dodati ili izmeniti u radu, tako da je proces bio vrlo dinamičan. Nakon toga, na časovima stručnih predmeta (a neretko i tokom drugih časova) bih pisao kod, sklapao komponente i testirao svaku funkciju po više puta. Često su mi u tome pomagali i prijatelji iz razreda kojima sam veoma zahvalan na tome. Ponekad se, ako ne bismo stigli da sve uradimo u toku redovne nastave, ostajalo sve do kasnog popodneva u Mejkers labu što nije bio problem jer je u toj moderno opremljenoj i svetloj učionici bilo veoma prijatno raditi. Na kraju dugih priprema, projekat je nekih 2 nedelje pre takmičenja konačno i završen na moje veliko zadovoljstvo.

Foto: Ustupljene fotografije/Mina Paunović

• Da li ste pored ovog radili na još nekim projektima i idejama, ili imate neki plan u budućnosti? Kako će se razvijati ovaj projekat i da li će biti praćen još nekim?

- Ova školska godina je zaista bila ispunjena raznim projektima sa kojima sam uspešno učestvovao na nekoliko konferencija i takmičenja kako u našoj zemlji tako i u susednoj Rumuniji, od kojih bih izdvojio detektor pokreta (koji se koristi i u sistemu koji je prikazan na Galaksiji), kao i brojač posetilaca u učionici koji je deo Mejkers izazova. Što se ovog projekta tiče, na samom takmičenju sam dobio dosta saveta i ideja kako od drugih učesnika, tako i od žirija i već sam krenuo da ih ubacujem tako da u budućnosti planiram dodatne funkcionalnosti na ovom sistemu.

• Pretpostavljamo da je jedna od inspiracija za kreiranje ovog uređaja bila svest o značaju rešavanja ekoloških problema. Koliko je tehnologija i njena primena važna u ovoj oblasti?

- Mislim da je primena tehnologije izuzetno važna u ekologiji i rešavanju gorućih problema u njoj. Mogućnosti koja pruža tehnologija, poput daljinske komunikacije ili analize podataka o životnoj sredini uz pomoć veštačke inteligencije mogu ne samo pomoći u pronalaženju rešenja za ekološke probleme, već i stvoriti potpuno nov pristup njima, što je posebno važno za svet koji pokušava da uhvati korak sa klimatskim promenama i da ih obuzda.

• Da li u vašoj školi i okruženju postoji još učenika koji imaju slične ideje ili rade na njima?

- Naravno, u našoj školi postoji veliki broj učenika koji imaju veoma interesantne i inovativne ideje. Moji prijatelji iz razreda, Aleksandar, Marina i Mihajlo su na primer učestvovali upravo na Galaksija Kupu, sa trenažerom za vozače koji trenira njihove reflekse i osvojili su visoko 4. mesto, a mislim da i u nižim razredima postoje jednako (ako ne i više) entuzijastični i inovativni učenici koji će, siguran sam, postizati odlične uspehe u budućnosti. Smatram da su takvoj pozitivnoj klimi u našoj školi doprineli pre svega sami učenici, zatim profesori i direktorka škole koji su uvek tu da pomognu, saslušaju i podrže svaku ideju, ali i postojanje Mejkers laba kao jednog inspirativnog i komfornog prostora u kojem su i nastali skoro svi ti projekti.

• Šta mislite šta je najvažnije uraditi kako bismo imali što više timova poput vaših sa proizvodima koji će promeniti svet? Koji je presudan faktor za podsticanje mladih da se bave naukom i inovacijama?

- Srbija definitivno ima veliki potencijal u oblasti tehničkih nauka, elektrotehnike i informacionih tehnologija i ovo takmičenje je odličan dokaz tog potencijala. Lično smatram da je važno pružiti ohrabrujuće okruženje u kojem će mnoge ideje koje postoje uspeti da se realizuju i prikažu. To podrazumeva podršku profesora u školama, zatim dobru atmosferu među učenicima, kao i moderna oprema i kabineti u kojima mladi inovatori mogu svoj plan pretočiti u stvarnost. U tom smislu mislim da projekat Mejkers labova zaista predstavlja pozitivan primer kako tipične, često i nedovoljno opremljene učionice pretvoriti u generatore ideja koje, kao što kažete, mogu promeniti svet.

• Imate li neke favorite kada je reč o drugim takmičarima koji su učestvovali u Galaksija kupu? Neke zanimljive uređaje koji su vam privukli pažnju i za koje mislite da će pomoći u rešavanju svakodnevnih problema?

- Zaista je teško izabrati favorite među 24 sjajna rada koji su bili prikazani na Galaksija kupu, jer je svaki od njih jedinstven i inovativan na svoj način, i iza svakog od njih stoji veliki trud i zalaganje učesnika. Meni su za oko zapali pre svega radovi koji su osvojili 1. i 2. mesto – pametne naočare „Vision One“ učenika iz Niša i „Macro Keypad“ tastatura iz Novog Sada, zatim već spomenuti trenažer za vozače, ali i „Zdravoljub“ – merač pulsa i saturacije krvi u simpatičnom pakovanju, pametna bašta sa sistemom za zalivanje i pokretnom ceradom, dekorativni sistem „Bajka“ kao i izviđački VTOL avion-dron za prikupljanje podataka o zemljištu.

(Telegraf Nauka)